Суочена са стравичним изазовом кризе коју је изазвао коронавирус, српска влада је јавно затражила кинеску помоћ, како би се изборила против пандемије, навела је Милићева у ауторском тексту за онлајн издање магазина Дипломат, намењеног азијско - пацифичком региону.
Према њеном мишљењу, за власти у Београду, КОВИД-19, болест коју изазива нови корона вирус, има потенцијал да представља још већи изазов него у другим земљама.
„Србија има једну од најстаријих популација на свету, а стотине хиљада њених грађана живе и раде у европским земљама које је најтеже погодила пандемија”, навела је она и подсетила да се преко 400.000 Срба већ вратило у Србију из тих европских земаља, од којих многи несумњиво носе корона вирус.
Влада Србије је брзо притиснула паник дугме, навела је Милићева и истакла да будући да су се њени европски и амерички партнери суочавали са истим потешкоћама у исто време, нису били у стању да Србији пруже опипљиву и непосредну помоћ која јој је била потребна, али Кина је била.
Према њеним речима, као одговор на захтев Србије, Кина је заиста послала потребну медицинску опрему, укључујући респираторе, маске и друга медицинска средства, као и тим медицинских стручњака из Вухана, где се нови корона вирус први пут појавио.
Међутим, што се тиче јавног апела Београда Пекингу за подршку за КОВИД-19 и последица захвалности, не треба претеривати, сматра Јелена Милић и наводи да однос Србије и Кине последњих година барем делимично је "изданак" спора око Косова.
„Београд цени и настоји да прошири односе са практично свим земљама које нису признале једнострано проглашење независности Косова”, истакла је она и додала да је Кина једна од тих земаља, а да као стална чланица Савета безбедности УН-а има значајан утицај обезбедујући да Косову не буде додељено место у УН-у док Београд не буде могао да постигне компромисно решење са Приштином.
„Иако су Кинези у Србији економски активни, њихова улагања су у ствари углавном кредити и односе се на неколико конкретних пројеката”, навела је Милићева.
Она је навела да од 2,2 милијарде долара које су у Србију ушле из Кине, скоро две трећине представљају кредити, а само једна четвртина, односно 561 милион долара, су стварне инвестиције.
Кинеске инвестиције у Србији укључују инвестицију у железару Смедерево и РТБ Бор, навела је Милићева
„Иако је влада Србије захвална кинеским актерима што су их "ослободили" од железара Смедерево и РТБ Бор, улога Кине у српској привреди и даље је скромна”, истакла је она.
„Отприлике 65 процената укупне трговинске размене Србија има са ЕУ, док остатак размене има са земљама западног Балкана које нису чланице ЕУ, трговинска размена Србије са Кином, на пример, само је мало већа од њене трговине са Босном и Херцеговином”, казала је Милићева.
Кинеско-српски односи су се проширили у области безбедности и одбране, навела је она и додала да је Београд потписао уговор о куповини и монтажи неколико кинеских беспилотних летелица.
„Током 2014. године, српска полиција, радећи са кинеским колегама на проналажењу бегунца који је побегао у Кину, била је импресионирана кинеском технологијом која је коришћења у његовом лоцирању и хапшењу, што је резултовало одлуком српског Министарства унутрашњих послова да набави и постави кинеску надзорну инфраструктуру "Безбедни град" у Београду”, казала је она.
„Међутим, Србија изводи 13 војних вежби сваке године са НАТО и државама чланицама НАТО или готово 80 процената свих вежби, да би тек објавила да ће први пут уцествовати у вежби са Кином 2020. године”, истакла је Милићева.
„САД и чланице НАТО су највећи финансијски донатори српских оружаних снага и иако се то не зна баш у великој мери, САД су најближи безбедносни партнер Србије, а Кина није ни способна ни склона да је замени”, тврди Милићева.
Према њеном мишљењу, Србија мора бити пажљива у односима са Кином, а ово се нарочито односи на употребу кинеске технологије и телекомуникационе опреме у одбрамбеним и безбедносним системима и јавној администрацији.
„Пекинг може да помогне Србији да одржи предност у преговорима око проналажења обострано прихватљивог решења за Косово, али не може да игра активну улогу у решавању овог спора, којем тежи председник Србије Александар Вучић”, сматра Милићева.
„Решење за Косово лежи у Европи и САД, Београд то добро разуме, навела је директорка Центра за евроатланске студије и истакла да Србија не жели да замени Запад као свог главног партнера и да упркос тренутној реторици и јавним захвалностима, ниједна количина кинеске помоћи у борби против коронавируса неће то променити.
