Тај датум би могао бити и дан Војводине јер је значајан за њену историју, и, како је јуче најавио председник Покрајинске владе Игор Мировић, Одбор за обележавање 100. годишњице присаједињења на чијем је челу ће у наредним недељама започети консултације о томе.
"Сматрамо да је Војводина заслужила да има свој дан – изјавио је Мировић јуче, одговарајући на питање новинара приликом обиласка радова на Музеју. – У овом тернутку Војводина у формалном смислу нема свој дан, све локалне самоуправе у читавој нашој земљи и градови имају свој дан, који представља неку врсту камена-међаша у развоју током историје. Наредних недеља ћу покренути консултације с представницима стручне и научне јавности и представницима посланичких група у Скупштини Војводине с циљем да Војводина добије свој дан кроз формалну одлуку."
Он је напоменуо да верује да ће добити подршку, пре свега историчара, али и већине јавности, да се 25. новембар дефинише као Дан Војводине, али како је додао, треба дефинисати и све друге дане такође важне за историју Војводине и њен савремени друштвени контекст које ћемо на уређени начин обележавати.
"Други дани које сасвим сигурно морамо обележавати везани су за мајске дане када је у Сремским Карловцима одржана Мајска скупштина, за дане током јесени 1790. кад је одржан Темишварски сабор, затим Међународни дан људских права је такође важан за савремени контекст. Дакле, желимо да имамо сет датума које ћемо обележавати на уређени начин",истакао је Мировић.
Обилазећи радове на адаптацији дела зграде Музеја Војводине и зграде Архива, он је изразио задовољство што они добро напредују. Он је најавио да ће се на пролеће, када буде завршена пројектна документација, приступити и радовима у парку музеја, простору између Музеја савремене уметности и Музеја Војводине. У парк ће бити уложено двадесетак милиона динара, тачна сума ће се знати након завршетка пројекта и јавне набавке, која ће бити у априлу или мају.
"То ће бити целина значајна за нас, поготово у години великог јубилеја, у којој обележавамо 100. годишњицу од одржавања Велике народне скупштине која је 25. новембра 1918. године прогласила присаједињење наших области тадашњој Краљевини Србији. И не само због тога. Обележавамо и крај првог рата, крај Великог рата, и као што видите, ми смо потпуно спремно дочекали 2018. годину јер смо месецима планирали, пројектовали и координирали овај процес", истакао је Мировић.
Музеј ће привремено, док се не нађе боље решење, бити у преуређеним канцеларијама Архива Војводине на 211 квадратних метара, у адаптацију се улаже око 15 милиона динара. Изложбени простор, иако није велики, биће симболички значајан, посебно за Србе, јер је то место где ће први пут бити обележена вишевековна борба за самосталност, политичка права и очување језика и писма, све оно за шта су се, како је Мировић навео, борили великани попут Светозара Милетића, Јаше Томића, Јована Јовановића Змаја и других којима је у граду подигнут споменик.
Очигледна настава из историје
В. д. директора Музеја Војводине др Драго Његован је рекао новинарима да ће направити модерну изложбу, с много технологије, али да од 2.000 докумената неће моћи да изложе више од десетак.
" Али ћемо зато на тач-скрину моћи све да видимо – рекао је Његован. – Имаћемо хронолошки приказ тог збивања, оно што је претходило Великој народној скупштини, а сама Велика скупштина ће заузети највише простора."
Како је навео, то ће бити очигледна настава из историје, где ће на основу докумената моћи да се стекне слика о 1918. години кад су посланици из 211 места и делегација из Срема одлучили о присаједињењу војвођанске области Краљевини Србији.
" Војвођани нису били против стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, али су били сигурни у то да у ту нову државу хоће да уђу у саставу Србије јер је то било остварање њихових вековних тежњи", истакао је Његован.
"То је на неки начин привремено, али ћемо, верујем, у договору с Градом Новим Садом и Републиком – то ће бити и задатак Одбора на чијем сам челу – пронаћи место за већу, обимнију, технички модернију зграду и место где ћемо имати и више простора", казао је Мировић.
Он је изјавио да се Одбор за обележавање 100. годишњице присаједињења бави и другим темама. Почетком фебруара ће имати седницу и од маја ће покренути интернет кампању. Мировић је навео и да ће Одбор бавити и филмском продукцијом у сарадњи с Министарством културе, а Град Нови Сад ће на Тргу републике подићи споменик краљу Петру Првом, тако да ће имати низ догађаја који координишу заједно и с којима ће достојно обележити тај јубилеј.
Е. Марјанов
