Отварању колоније, коју подржавају и организују Град Сомбор, Покрајинска влада и НАЛЕД-ова „Етно-мрежа“, присуствовали су осим Мировића и потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић, председник покрајинског парламента Иштван Пастор, челници Сомбора, Оyака, Апатина и Западнобачког управног округа, као и представници дипломатских мисија Аустралије, Мађарске, Египта и Хрватске у Београду.
- Због вештих руку које праве ћилиме, али и због значајних људи овог краја, попут писаца Мирослава Јосића Вишњића и Бошка Ивкова, вредних ратара рекордера у пољопривредној производњи, Стапар свакако има посебно место на војвођанској и српској, не само географској него и свакој другој мапи, и зато подршка Покрајинске владе неће изостати- рекао је Мировић.
– Размишљајући о томе на који на који начин да вам се обратим, будући да сви ви знате да покушавамо кроз истоимени пројекат да запослимо 1.000 жена у руралним подручјима, при чему смо у протеклој години успели да их запослимо 489, једна мисао ми је била важна: да у данашњем времену, када смо књиге заменили мејловима, када смо с рукама пуним мобилних телефона, компјутера и других модерних технологија, када много више гледамо Твитер него што разговарамо, када нам наша деца шаљу емоције преко СМС-ова разним срцима и тако даље, чини ми се да је данас ово право место да будемо овде, зато што је ово место које представља наш идентитет, које је сведок историје – казала је Зорана Михајловић у свом обраћању гостима, али и учесницама колоније из десетак српских градова. – Када ту историју и тај идентитет спојимо и с оним што је модерност, развој и модерна Србија, можемо да идемо напред.
Културно благо
Градоначелница Сомбора Душанка Голубовић изјавила је да је идеја да се у локалној заједници направи искорак и да се на стапарски ћилим угледају и друга удружења и заједнице, како би и саме пронашле и ревитализовале културно благо тог поднебља.
Она је изразила захвалност Покрајинској влади, али и жељу да се у будућности више показује шта смо и како то некада радили и да то применимо у пракси.
– Важно је да ове жене знају да имају нашу подршку јер жене у руралним подручјима не живе добро, а ми, као друштво и држава, можемо урадити много заједно па је можда тај пројекат само један од оних које ћемо покренути и подржати у наредном времену – додала је она.
Изражавајући захвалност пре свега учесницама, али и организаторима стапарске „Ткачке колоније“, Игор Мировић је позвао све оне који то и треба, да такве и сличне пројекте помогну с још више новца, енергије и залагања.
Награде за децу
Одржавању и ове стапарске „Ткачке колоније“ претходио је ликовни конкурс за предшколску децу, основце и средњошколце на западу Бачке, па су Зорана Михајловић, Игор Мировић и сомборска градоначелница Душанка Голубовић победницима конкурса, малишанкама и малишанима, уручили и пригодне дипломе и награде.
– Долазећи овамо, покушао сам да побројим епитете које женске руке могу имати и стигао сам до шест или седам, попут оних „вредне“, „нежне“, „умешне“, „спретне“, неке баш и не могу да изговорим пошто су везане за љубав и емоцију, иако и то јесте она неизоставна нит која се налази у свакој ружи или другом мотиву у стапарском ћилиму, безданском дамасту или доле на југу земље, на пиротском ћилиму, али оно на шта нас обавезују епитети и због чега ти мотиви имају неку додатну енергију или снагу јесте да ми који смо одоговорни за јавне послове кроз све наше механизме и убудуће подстичемо развој оваквих производа – казао је Мировић, изражавајући наду да ће сви државни органи кроз већ разрађени механизам, практичан откуп производа сличних стапарском ћилиму и његов пласман кроз поклоне, али и на све могуће друге начине, постати нека врста тржишта за оне који такве производе и стварају.
М. Миљеновић
