Како је рекао, нешто више од 1,9 милиона становника АП Војводине чине припадници више од 20 различитих нација, те је поред српског, у покрајинској администрацији, у службеној употреби још пет језика: мађарски, румунски, словачки, русински и хрватски.
"АП Војводина примењује и посебан модел подршке развоју различитих културних идентитета, а тиме и подршке мултикултурализму као начину живота", рекао је Мировић.
У оквиру пројектног суфинансирања у области културе је, каже Мировић, прошле године подржано више од 800 смотри, фестивала и манифестација, градских и општинских библиотека, културно-уметничких друштава и издавачких и других подухвата, од чега 270 на језицима практично свих мањина које живе у Војводини. Током дводневног заседања, Одбор за културу, образовање и социјална питања ПС ЦЕС ће се бавити темом унапређења културне сарадње и мултикултурализма у државама чланицама.
Шеф сталне делегације Скупштине Србије у ПС ЦЕС Игор Бечић нагласио је да Србија има доста да каже о мултикултурализму, толеранцији и плурализму, јер брижљиво негује културне и националне различитости.
”Не можемо говорити о унапређењу међурегионалне парламентарне сарадње без неговања свести о међусобној историјској, културној и економској повезаности”, рекао је председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор и додаје да су вишејезичност, вишекултуралност и слобода вероисповести утврђене Статутом АП Војводине као вредности од посебног значаја.
Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић рекао је да је наш Град право место за разговор о мултикултурализму, јер су те вредности наша стварност. Такође је навео да је Нови Сад једна велика кућа бројних народа и религија, различитих језика и култура, те да су вишевековни суживот, разумевање, сарадња и неговање специфичног наслеђа предака и сопственог идентитета, али и жеља да градимо заједничку будућност били предуслови да Нови Сад понесе титулу Европске престонице културе 2021.
