Међу 150 субјеката који су пријавили имовину је више од 100 предузећа.
Највише имовине је пријављено на територији Хрватске и реч је о пословним просторима у већим градовима - Загребу, Ријеци и Сплиту, али и о одмаралиштима и хотелима, наведено је у писаном одговору за Танјуг.
"Бројем смо задовољни имајући у виду све својинске трансформације привредних друштава од деведесетих година до данас. Пријаве и даље пристижу и позивамо све који овакву имовину имају да наставе да је пријављују", апелују из Дирекције за имовину Србије.
Вредност пријављене имовине за сада није утврђена, а она би се могла знати "тек након увида у фактичко стање исте и евентуалног вршења процене од стране надлежних органа".
Република Хрватска прва је почела да даје у закуп на одређено време имовину субјеката из Србије са могућношћу откупа.
"Друге републике, као ни Република Србија, нису посегле за оваквим решењима, те не располажемо прецизним подацима да ли и на који начин располажу оваквом имовином. Али је важно нагласити да, уколико постоји, такво располагање није у складу ни са унутрашњим законодавством односних држава ни са ратификованим Споразумом о питањима сукцесије", оцењују у Републичкој дирекцији за имовину Србије.
На основу добијених пријава дирекција за имовину формирала је електронску базу података о имовини и уследиће уподобљавање са подацима које је у ранијем периоду прикупило Министарство финансија.
