Србија је постала озбиљан фактор мира и стабилности на простору бивше Југославије. Председник Србије Александар Вучић не крије наклоност Републици Српској, али његова је политика мира, толеранције и добросуседских односа. Република Српска је загледана у Србију и Србија је наш највећи ослонац у даљем развоју.
Србија је држава, чије ставове Европске уније, али и добрим делом и међународна заједница, све више респектује. Србија је војно неутрална држава и Република Српска жели да БиХ буде војно неутрална. Наиме, Народна скупштина РС је донела акт о војној неутралности. Када је у питању Европска унија, РС је, недвосмислена, на путу за интеграцију у Европску унију, каже Недељко Чубриловић.
Није упитна Европска унија, али је упитно много тога што се ради у БиХ, под плаштом евроинтеграција. Зашто се по тим виталним питањима заобилазе институције Републике Српске?
Ако мислите на Стратегију политичког развоја БиХ, за коју је глас дао и господин Младен Иванић, не налазећи потребу да се чује глас став институција Републике Српске, онда је тај документ, слободно напишите, мртво слово на папиру.
Из Сарајева стижу оптужбе да се Република Српска, набавком 2.000 пушака за потребе полиције, спрема за рат. Спомињу и некакве паравојне формације...
Ма какве паравојне формације!? Зар СИПА није, пре два, три дана, открила на неколико локација у Сарајеву арсенале наоружања и униформи радикалних исламиста. Где су почињени терористички напади? У РС или Федерацији БиХ!? Злобници, којима смета напредна и стабилна Српска измишљају којекакве афере, не би ли облатили Српску, а прикрили оно што се догађа у њиховом дворишту. Набавили пушке за полицију, па шта!? Која то полиција у било којој држави нема, поред пиштоља, и дуге цеви? Најбоље би било да имају праћке па да иду на терористичке групе.
Какву год одлуку Уставни суд БиХ донео, 9. јануар остаје Дан Републике Српске, јер то је дан, историјски, дан њеног стварања, који нико, никаквим одлукама не може укинути.
За Републику Српску то је најважнији датум у њеној историји, јер је тог дана 1992. године рођена. То је датум њеног рођења. Избрисати датум рођења, значило би, не дај Боже, избрисати и Републику Српску. Злобници би то и хтели, али свима мора да буде јасно да је Република Српска неупитна, да је Дејтонским споразумом дат легтимитет и легалитет Републици Српској, јер је она као државотворни ентитет и унета у Дејтонски споразум. Бошњацима зато и смета 9.јануар.
Православци ће, дакле, и даље обељежавати Светог Стефана, као крсну славу РС, јер им то не може нико оспорити. Ма не смета њима слава као слава, већ би да избришу 9. јануар, датум рођења настанка Републике Српске. Е, то им засигурно никада неће проћи за руком.
Изборни закон БиХ постао је камен спотицања у односима унутар Федерације БиХ, боље рећи између хрватских и бошњачких политичких странака и њихових лидера?
Изборни закон БиХ је превазиђен. Он се треба иновирати, али те промене не смеју бити козметичке природе, него суштинске, како би сваки од три конститутивна народа у БиХ (Срби Хрвати и Бошњаци) могао бирати и изабрати свога легитимног члана Председништва БиХ. Међутим, мало је времена остало до општих парламентарних избора у БиХ и ја не верујем да ће доћи до усаглашеног предлога Изборног закона БиХ.
А ако не буде формиран Дом народа Ф БиХ, онда нема ништа ни од избора председника и потпредседника владе Ф БиХ. Нема ништа ни од конституисања Дома народа на нивоу БиХ, Предсједничког дома БиХ, Савета министара, а ни Предсједништва БиХ.
Бошњаци инсистирају на босанском језику у Републици Српској. Зашто босански, а не бошњачки језик?
Зашто? Не знам ни ја зашто, уколико се не ради о неким другим циљевима Бошњака у БиХ. Логично је да се језик веже за народ, а не територију где тај народ живи. Међутим, то је посао за лингвисте, али све док стоји у Уставу РС да је језик Бошњака бошњачки језик, тако ће и бити. Ником нема право да намеће неуставна решења.
Дакле, у Републици Српској остаје бошњачки језик.
Колико је Република Српска заинтересована за доношење новог Изборног закона БиХ?
Заинтересована је у толикој мери да се сва три народа нађу у потпуно равноправном положају. Никаква мајоризација једних над другим не долази у обзир. Ми подржавамо јасан став Хрвата да хрватски народ у БиХ бира свог члана Председништва БиХ, а не да га бира неко други, као што је то, раније, Жељко Комшић, захваљујући бошњачким гласовима, био изабран у Председништво БиХ, као тобожњи представник хрватског народа.
Мени је, то могу да кажем, и те како жао што Република Српска нема своју војску. По Дејтонском споразуму имали смо право и на војску и на полицију.
Војска је укинута, полицију смо сачували, а били смо изложени невиђеним притисцима и уценама како би се одрекли и полиције.
Непознаница је остала, ко ће се кандидовати за председника Републике Српске, а ко за члана Предсједништва БиХ.
„Фотеље“ се деле после избора. Што се тиче владајуће коалиције, убеђени смо да ће она однети убедљиву победу на општим парламентарним изборима и када је реч о Републици Српској, али и када је реч о БиХ. СНСД ће, ту дилеме више нема, предложити актуелног председника Републике Српске Милорада Додика за члана Предсједништва БиХ. СНСД ће предложити свог кандидата и за председника Републике Српске.
Непотребно је наглашавати да ће коалициони партнери подржати кандидате СНСД-а , јер ће то, заправо, бити заједнички кандидати. Што се тиче других и те како важних функција, како у Српској, тако и на нивоу БиХ, много тога, уствари највише, зависи од резултата избора. Што се тиче ДНС-а , чији сам ја потпредседник, убеђен сам да ћемо остварити врло добре, понајбоље до сада, изборне резултате, јер смо стекли велико поверење бирача, организационо смо много јачи него пре, тако је ДНС врло, врло респективна странка у РС, али и на нивоу БиХ.
Стеван Рисовић
