Наводећи да се доста прашине подигло на тему шта владајућа коалиција жели да постигне укидањем цензуса, Обрадовић је подсетила да је Закон о референдуму и народној иницијативи требало ускладити још много раније, тачније до 2009. године.
"Неприкладно би било да ове измене Устава које очекујемо у области правосуђа изгласамо референдумом, односно по Закону о референдуму који није у складу са самим тим Уставом и то јесте онај основ који је био главни при измени закона", рекла је Обрадовић за Танјуг.
Она је одбацила спекулације које су се појавиле у јавности због тога што за успех референдума више неће бити потребно да изађе више од половине уписаних бирача, а у којима се наводи да власт жели да злоупотреби референдум и да "прогура" теме попут статуса Косова и Метохије и пројекта "Јадар".
Како каже, тема је искључиво потврђивање уставних промена у области правосуђа.
Обрадовић очекује да ће се предлог закона наћи пред посланицима до краја новембра, као и да ће се после усвајања уставних амандмана одржати референдум о промени Устава у области правосуђа.
"Надам се да ћемо то моћи да потврдимо на референдуму у јануару, а након тога би парламент требало да потврди ту одлуку која је изгласана на референдуму у фебруару", рекла је Обрадовић.
Што се тиче промена, сада су, каже Обрадовић, утврђене различите врсте референдума, а то до сада није било дефинисано, и то према територији где се одвија, да ли је републички, покрајински или локални.
"Такође смо променили рокове за прикупљање потписа. Раније је био рок од седам дана, а сада је продужен на 90 дана. Потписи могу бити прикупљени и електронски. Код прикупљања потписа за народну иницијативу више немате обавезу да обавештавате МУП о томе", рекла је Обрадовић.
Како каже, сада су дефинисане све фазе референдума, укључујући и припремну, као и поступање надлежних скупштина.
Она додаје да постоји разлика и да ли је реч о иницијативи народних посланика, одборника или бирача.
"Добро смо дефинисали трајање референдумске кампање, начин финансирања рефенерендумске кампање, све оне ствари које су раније биле нејасне, а у томе нам је значајно помогла Венецијанска комисија", рекла је Обрадовић.
Обрадовић закључује да Србија одавно није имала бољи закон којим се може похвалити и у региону, али и у свету.
