Кључно питање је сада шта СНС жели. Ако је њихов циљ да поделе одговорност у сложеним односима, на првом месту економским, а потом имајући у виду у и преговоре о Косову и Метојији, природни партнер ће бити СПС који има 32 мандата и озбиљна је партија са озбиљним лидером… Односи лидера су добри и не би требало искључити да они буду део владајуће већине, рекао је Клачар за Танјуг.
Према његовим речима, ако је пак жеља СНС да подстакне плурализам у парламетну и остави СПС у опозицији, логичан избори би био СПАС иако је политичка тежина Шапића много мања него социјалиста.
Клачар сматра да парламет, шире гледано, неће изгледати другачије било ко да буде опозиција, јер опозиција која би била најоштрија неће седети у парламету.
Упитан о “трзавицама” на реалицији СНС и СПС везане за присуство неколицине сарадника функционера СПС и њихових чланова породица на протестима, Клачар каже да није тајна да односи две партије нису идеални на свим нивоима.
Како наводи, није то ни први ни последњи пут, нити је изненађење, јер су на крају крајева СПС и СНС различите странке. Оценио је да такве трзавице могу да праве неке проблеме у сарадњи, али не и драматичне.
То није могуће из два разлога. Од почетка је јасно да коалиција функционише на два принципа - на односу Вучића и Дачића и ти односи су и даље добри. Други принцип је врло чиста рационална интересна мотивација. Сарађују остављајући неке сукобе по страни како би и једни и други из те сарадње извукли највише што моги, СНС добија партнера с којим може да подели одговорност, а СПС партиципира у значајном обиму у извршној власти и не трпи никакве изазове од опозиције, навео је Клачар.
СПС, како додаје, има мање гласова, али то опозиција није успела да надокнади тако да су даље у позицији најснажније друге политичке организације у Србији.
