Последње истраживање о излазности на предстојеће изборе показало је да ће она бити мања у односу на све досадашње, до 50 одсто. Одзив на општим изборима 1996. године био је 83 одсто. Млади у бирачком списку БиХ чине једну петину, а апстинената је готово 50 одсто.
За изборе су се пријавиле 72 политичке странке и 39 независних кандидата.
У Централном бирачком списку, са стањем на дан 23. августа 2018, у БиХ је уписано 3.278.908 грађана са правом гласа.
Број регистрованих гласача у Федерацији БиХ био је 2.092.336, а у Републици Српској 1.260.597.
Део регионалних медија сматра да би након избора могла да уследи велика политичка криза у целој држави, а пре свега у Федерацији БиХ.
Иначе, општа оцена посматрача и представника међународне заједнице је да предизборна кампања била разочаравајућа, будући да није било разговора о питањима која су заиста важна за грађане као што су економија и владавина права. Оцењено је и да грађанима недостаје политичка стабилност, владавина права, изгледи за посао, поуздана инфраструктура, квалитетно здравство и много других ствари које Европљани често узимају здраво за готово.
Грађани БиХ бираће у недељу чланове Председништва БиХ, представнике за Представнички дом БиХ, Представнички дом Парламента Федерације БиХ, Председника Републике Српске, Потпредседник Републике Српске и представнике за Народну скупштину Републике Српске, као и представнике за Скупштине кантона у Федерацији БиХ.
У ове изборе БиХ је ушла без пречишћеног централног бирачког списка, без промене изборног законодавства и без примене одлуке Европског суда за људска права, због чега припадници националних мањина (Роми, Јевреји и припадници осталих националних мањина нису могли да буду кандидати за одређене државне функције). Изборни процес у БиХ, наиме, веома је компликован с обзиром на то да је реч о држави коју чине два ентитета, већи је Федерација БиХ, са 10 кантона, где сваки има сопствене законодавне, извршне и судске власти, а нешто мањи је Република Српска. Стручњаци упозоравају да је Република Српска функционални ентиет, а да је Федерација БиХ нефункционална, практично парализована.
На изборима за чланове Председништва БиХ, бирају се три члана, по један из сваког конституивног народа. Мандат чланова Председништва БиХ траје четири године. Шест кандидата из реда бошњачког народа: Мирсад Хаџикадић (Мирсад Хаџикадић - Платформа за прогрес), Фахрудин Радончић (СББ БиХ), Сенад Шепић (Независни блок), Шефик Џаферовић (СДА), Денис Бећировић (СДП БиХ) и Амер Јерлагић (СзБиХ).
Пет кандидата из реда хрватског народа: Јерко Иванковић-Лијановић (НСРзБ), Драган Човић (ХДЗ БиХ), Бориша Фалатар (ДФ), Диана Зеленика (ХДЗ 1990) и Жељко Комшић (ДФ).
Четири кандидата из реда српског народа: Мирјана Поповић (Српска напредна странка), Младен Иванић (коалиција Савез за побједу), Милорад Додик (СНСД) и Гојко Кличковић (Прва СДС).
За председника и потпредседнике Републике Српске пријавило се укупно 37 кадидата, од чега су 21 независни кандидати.
На изборним листама ће се наћи имена 7.497 особа које желе бити део власти.
Е. Д.
