У наставку унутрашњег дијалога о Косову и Метохији који је покренут на иницијативу председника Србије Александра Вучића, Павловић је рекао да то што још није решен међународни статус КиМ даје наду да може да се задржи интегритет Србије на КиМ.
Истиче да албанска тежња ка независности није јача од српске идеје о очувању интегрирета Србије на КиМ. Сматра да има смисла трагати за решењима, али да не треба журити са одлукама. Решење види у ширим европским интеграцијама јер каже и Срби и Албанци желе у ЕУ.
Наводи да једно од решења може да буде и заједница слободних балканских држава, али и организовање велике међународне конференције уз учешће великих сила и заинтересованих страна.
Каже да на овим просторима постоји албанско питање, али и истовремемо постоји и српско питање на КиМ, у Хрватској, БиХ, Црној Гори, те да ако се одлучи да се Албанцима да независност, исто право треба дати Србима у Републици Српској.
Данас су на округлом столу о могућим решењима тог питања мишљења изнели представници 22 института друштвених наука и више од 50 научноистраживачких радника, а директор Интитута за политичке студије Живојин Ђурић каже да је међународно право поклекло пред силом која је, каже, надвладала и кад је реч о КиМ.
Наводи да постоји несклад између максималног интереса који би задовољио потребу Србије да остане територијално целовита и максималног интереса који се испољава са албанске стране, те сматра да у дужем периоду треба промишљати и тражити начине да се два неспојива интереса Срба и Албанаца нађу у једној тачки.
“Мислим да отворени процес не сме да има ближи крај ограничен на три и шест месеци или годину дана”, каже Ђурић и наводи да би требало размислити о формирању националне комисије за израду модела како решити до сада неразрешени чвор у односу између Срба и Албанаца.
Војислав Павловић са Балканолошког институте, САНУ, каже да је КиМ пример повреде међународног права, те истиче да ће економски јака и културно самосвесна Србија бити у могућности да се поставити на међународној сцени као саговорник у решавању косовског питања, за шта је, додаје, полазишна тачка целовитост територије Србије.
“Није наша улога да понудимо политичка решења”, каже Павловић и наводи да је примена аналогија у историји погубна и да историја не познаје коначна решења.Директор Института за европске студије Миша Ђурковић каже да је потребан и дијалог са Албанцима, грађанима Србије, истичући да време, после дужег периода, ради за нас.
“Једина легитимна позиција је захтев за пуну реинтеграцију у уставни систем Србије свих грађана који живе на КиМ”, рекао је Ђурковић који очекује притиске међународне заједнице да се из преамбуле Устава избаци да је КиМ саставни део Србије и да се потпише обавезујући споразум са Приштином који би био услов за даље европске интеграције.
Свако одустајање од дела територије, каже Ђурковић, шаље сигнал да смо спремни да се одрекнемо и других делова за које постоје заинтересовани и поручује да Србија треба да јача на сваки могући начин.
Владимир Чоловић из Института за упоредно право каже да треба бити спреман за висе решења и сценарија, те да би међународна конференција требало да дефинише сва питања везана за КиМ.
Као могуће решење наводи заједницу две државе или унију, при чему би се, као у БиХ, за све важне одлуке тражио консензус Срба, као и статус федералне јединице за КиМ.
Најгори сценарио би, каже, био независност КиМ, а у том случају, додаје, требало би водити рачуна и о подели, при чему би коначан арбитар требало да буде Устав који ће дефинисати статус КиМ и евентуално референдум о статусу КиМ.
Историчар Предраг Марковић сматра да се читава подршка решавању косовског питања своди на институционални рад, а да научници треба да дају идеје о томе шта су научни закључци.
