– Мислим да се ради о неинформисаности Савеза за Србију – наводи за „Дневник” покрајински секретар за образовање, управу, прописе и националне мањине – заједнице Михаљ Њилаш. – Ради се о оптимизацији и рационализацији мреже јавних основних школа и предшколских установа које су спровеле локалне самоуправе у својим срединама од почетка 2018. године. Тад је Влада Републике Србије донела Уредбу о критеријумима за доношење акта о мрежи јавних предшколских установа и акта о мрежи јавних основих школа јер је последња ревизија мреже урађена пре 20 година, ако не и више, а од тада је дошло до одређених промена.
Њилаш објашњава да су локалне самоуправе на основу те уредбе биле дужне да сагледају број одељења и ученика у својим срединама и да тим променама, као и очекивањима у наредним годинама, прилагоде мреже својих установа. Да би се тај посао спровео, локалне самоуправе су оформиле стручне радне групе које су сачиниле елаборат, на основу чега су скупштине општина и градова, сагласно критеријумима Уредбе, донеле одлуку о мрежама. Након тога, локалне самоуправе су одлуке својих скупштина проследиле Покрајинској влади на давање сагласности.
– У протеклу више од годину Покрајинска влада је дала сагласност на укупно 45 аката о мрежама јавних основних школа, колико укупно и има јединица локалних самоуправа у Војводини. Тиме је у целости окончан поступак оптимизације и рационализације тих мрежа у покрајини – истиче Њилаш.
Наводи да, сходно томе, од постојећих 368 основних школа и укупно 252 издвојена одељења, укупно 638 јединица колико је било на територији покрајине пре оптимизације настало је ново бројчано стање од 364 основне школе и 267 издвојених одељења, односно укупно 631 јединица, што је седам јединица мање.
– Угашена је једна основна школа – „Милош Црњански” у Суботици, док је 25 матичних школа променило правни статус и сада су издвојена одељења. Ради се углавном о мањим сеоским школама које променом свог статуса нису фактички угашене. Те школе настављају рад у постојећим објектима, те се наставницима и ученицима омогућава да наставе свој рад и образовање у месту пребивалишта, без потребе да путују до матичне школе – каже Њилаш.
Паралелно са смањењем броја матичних школа дошло је и до промене броја издвојених одељења. Њихов број у односу на претходно стање повећан је с 252 на 267.
– Ту је ипак дошло и до гашења десет издвојених одељења, углавном оних која нису имала уписаних ђака, нити би по подацима надлежних служби имала уписане ученике у наредним годинама – наводи покрајински секретар за образовање.
Каже да је у местима у којима је угашено издвојено одељење, а ђака ипак има, локална самоуправа, у складу са чланом 189 Закона о основама система образовања и васпитања, обезбедила превоз до матичне школе.
– Осим тога, отворена су четири издвојена одељења, и то два у Сомбору за образовање одраслих, а због велике заинтересованости полазника, и по једно у Новом Саду и Апатину. С друге стране, у општинама Опово и Сента, због досадашње специфичне организације основних школа, новим мрежама предвиђено је да одређен број издвојених одељења добије статус матичне школе – истиче Њилаш.
У општини Опово, где је постојала једна редовна основна школа и три издвојена одељења, нова мрежа предвиђа две јавне основне школе с по једним издвојеним одељењем. Слична је ситуација и у општини Сента, где се дуги низ година редовна настава изводила у једној матичној школи и седам издвојених одељења. Нова мрежа школа на територији те општине сада предвиђа четири јавне основне школе, а једној од њих припада и три издвојена одељења.
Е. Марјанов
