Пре три године, када су председник Покрајинске владе Игор Мировић и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић потписали Протокол о заједничким улагањима, као приоритетни пројекти су наведени Клинички центар Војводине – изградња Б и Ц блока, зграде Радио-телевизије Војводине на Мишелуку и Хитне помоћи у Новом Саду, уређење Кампуса Универзитета у Новом Саду, реконструкција Сентандрејског булевара с мостом преко Канала ДТД, изградња фабрике воде и регионалне депоније с централним пречистачем отпадних вода и реконструкција Булевара ослобођења у Новом Саду.
Том приликом Вучевић је изјавио да ће Град Нови Сад подржати Покрајинску владу у пројектима који ће бити реализовани на територији града, без обзира на то у чијој надлежности они били, наводећи као пример подршку изградње Клиничког центра Војводине, коју је окарактерисао као инвестицију непроцењиво важну, не само за град и покрајину него и за државу. У међувремену су реализовани или је у току спровођење важних заједничких пројеката на теририторији града Новог Сада уз значајну финансијску подршку Републике.
– Отворена сарадња са свим нивоима власти обезбеђује више новаца за Нови Сад, и тако се исказује љубав према граду – речи су градоначелника Милоша Вучевића на отварању зграде Хитне помоћи у Новом Саду, инвестиције вредне око 340 милиона динара која је саграђена заједничким улагањем на Булевару патријарха Павла прошле године. – Од пресудног значаја нам је да на наш један динар добијемо још по један и из Покрајине и из Републике јер тако брже можемо реализовати важне задатке.
Заједно граде и Научно-технолошки парк у кампусу Универзитета у Новом Саду. Зграда ће се простирати на 30.000 квадратних метара, а део објекта који ће користити Факултет техничких наука биће отворен, како је Мировић јесенас најавио, на почетку школске године. Инвестиција је вредна око 12,6 милиона евра, новац су обезбедили Република и Покрајина, док је Град Нови Сад помогао пројекат кроз планску документацију и омогућио да се створе услови за изградњу. Нови Сад ће издвајањем из градског буџета учествовати и у опремању зграде. У међувремену је Скупштина Војводина 13. фебруара ове године подржала предлог Покрајинске владе о оснивању Друштва с ограниченом одговорношћу „Научно-технолошки парк Нови Сад”. По одлуци, оснивач и једини члан Друштва је АП Војводина, као власник 100 одсто удела у укупном капиталу Друштва.
Приводи се крају и изградња зграде војвођанског јавног сервиса, која је била порушена у НАТО агресији 1999. године. Из новог објекта, најмодернијег у региону, на 17.530 квадратних метара, први сигнал ће бити емитован 25. новембра ове године. У његову изградњу Влада Србије, Покрајина и Град Нови Сад заједно су уложили око 2,6 милијарде динара.
– На тај начин показујемо да бринемо о покрајинском јавном сервису, који емитује програм на српском језику и на 15 језика националних мањина – рекао је раније Мировић, када је заједно с Вучевићем обилазио грађевинске радове на Мишелуку.
Научно-технолошки парк Нови Сад д.о.о. има за циљ да омогући истраживачима у научноистраживачким институцијама да резултате својих истраживања преточе у производе, услуге, процесе или софтвер који ће наћи своје место на тржишту. Осим тога, треба да омогући већу видљивост факултета у међународном и домаћем привредном и истраживачком окружењу, као и да помогне предузетницима који започињу нови бизнис (старт-уп) у области високих технологија”, наведено је у образложењу одлуке.
Покрајина, Град Нови Сад и Република заједно су изградили и Сентандрејски булевар у Новом Саду, који је пуштен у саобраћај почетком овог месеца. Ради се о једној од најпрометнијих градских саобраћајница, која је део државног пута Суботица–Београд. Изградња Сентандрејског булевара коштала је 702 милиона динара, а финансирана је заједничким новцем Града Новог Сада и АП Војводине, с учешћем од по 35 одсто. „Путеви Србије” учествовали су у финансирању с 30 одсто. Изграђене су две коловозне траке, ширине по седам метара са по две саобраћајне траке, с разделним острвом, пешачким и бициклистичким стазама на обе стране, као и паркинг-местима, где то просторна ограничења дозвољавају. Пратећа инфраструктура подразумева и колектор атмосферске канализације ради одвођења атмосферских вода с коловоза, а реконструисана је и постојећа водоводна мрежа, постављена су три семафора и ново јавно осветљење.
Покрајина и Град Нови Сад су заједничким улагањем оживели и Каменички парк, највећи и најстарији парк у Новом Саду, који је деценијама био запуштен. Данас представља оазу мира и зеленила. Добио је нови урбани мобилијар, пешачке стазе, модерну јавну расвету, дечје игралиште, трим-стазе... У обнову парка Покрајина и Град су заједно уложили око 150 милиона динара.
Прошле недеље је Вучевић најавио и нове заједничке пројекте у Новом Саду – улагање у задрвствене установе: реконструкцију Интерне клинике Клиничког центра Војводине, обнову Поликлинике, реконструкцију домова здравља на Лиману и Новом насељу, као и изградњу Б и Ц блока Клиничког центра Војводине.
Е. Марјанов
