Вредност уговора је 500 милиона динара, од тога 60 одсто, односно 300 милиона, обезбедила је Покрајинска влада, док је остатак обезбеђен из буџета општина. Уговоре је потписало 28 локалних самоуправа за 44 пројекта.
За водоводне мреже и фабрике воде, пумпне станице опредељено је 360 милиона динара, док је 140 милиона динара издвојено за изградњу канализационе мреже.
„Расписана су два конкурса: први се тиче водних објеката у водопривреди, односно реконструкције, доградње, изградње фабрика воде и водоводне мреже, док је други везан за изградњу фекалне канализације. Значај оба конкурса је велики јер квалитет пијаће воде јесте нешто што карактерише квалитет живота у насељеним местима“, истакао је Милићевић, и додао да је велики недостатак у великом броју насељених места у АПВ и недостатак канализационе мреже.
По његовим речима, изградња канализационе и водоводне мреже је у врху листе приоритета, као и изградња путне инфраструктуре, са чиме се слажу и грађани, као и представници локалних самоуправа.
Председник општине Инђија Владимир Гак каже да би без помоћи Покрајине и Републике тешко изгурали последње две године јер су вратили око 700 милиона динара дуга.
„ Инђија има континуирани развој, стала је на ноге. Покрајинска влада нам је сада дала још 20 милиона динара, то је 70 одсто од инвестиције, док преосталих 8,5 милиона динара плаћамо из буџета, који смо ове године знатно повећали, и градимо повезни цевовод између Инђије и Бешке, где имамо проблем с водоснабдевањем, односно с бунарима и капацитетом воде. Даље из Бешке се снабдевају Чортановци, а цевовод ће омогућити стабилност у снабдевању та два места. Радови почињу већ следеће недеље, када ће бити расписана јавна набавка“, каже Гак.
„Не занемарују се ни остале инвестиције, попут реконструкције школа, болница, домова здравља, геронтолошких центара, али су водовод и канализација сам врх приоритета. Из покрајинског буџета велики новац издваја се баш за ту намену, чиме се побољшавају услови живота у насељеним местима широм Војводине“, подвукао је Милићевић.
Подстицајима се, с друге стране, побољшава економски и привредни инвестициони циклус, при чему ће велики број фирми – извођача радова, али и велики број запослених, учествовати у изградњи поменутих објеката.
„На тај начин развијамо све крајеве Војводине јер је дуги низ година, у чак 19 општина, уместо да буде покретач развоја, чак трећина општина била испод просека развијености у Србији. То стање мора да се превазиђе великим радом, залагањем и инвестиционим циклусима“, подсећа потпредседник Покрајинске владе.
Милићевић напомиње да су предузели низ мера подршком у свим сегментима друштвеног живота да би дошло до равномерног економског развоја у целој Војводини, а управо из тог разлога прошле године је основана Развојна агенција Војводине.
„Агенција је основана и ради боље упослености свих грађана, развијања, изградње нових привредних и индустријских зона и само с једним конкурсом у прошлој години за ново запошљавање, а у другој половини године с 236 милиона динара, отворено је 538 нових радних места“, подсећа Милићевић, додајући да је тај конкурс ове године проширен новим линијама.
Потписивању уговора присуствовао је и покрајински секретар Вук Радојевић, будући да је новац издвојен из Покрајинског секретеријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство преко годишњег конкуса за рурални развој, од укупно пет које реализује аграрни буџет АПВ.
Радојевић је казао да је од 300 милиона динара, 250 милиона опредљено за водне објекте, а 50 милиона за објекте фекалне канализације.
„Ове године смо ограничили максималан износ на 20 милиона динара за пројекте водоводних мрежа и на десет милиона за пројекте канализационих, а локалне самоуправе у својим буџетима изнашле су новац да с Покрајином суфинансирају те значајне пројекте. Учешће Покрајине износило је 70 одсто кад су у питању водни објекти и 50 одсто од укупне суме када је реч о канализационој мрежи“, истакао је Радојевић.
Укупно је стигло 53 пројекта, а 45 је испуњавало све критеријуме прописане конкурсом, од тога 44 финансијски је подржано кроз конкурс, од чега су 33 пројекта из области водних објеката, а 11 из области фекалне канализације.
Председник општине Мали Иђош Марко Лазић каже за „Дневник” да су добили осам милиона динара за два пројекта: 5,5 милиона за бушење новог бунара у Фекетићу и 2,5 милиона за опремање бунара избушеног у Ловћенцу пре две године.
„ Сада радимо на пројектима за канализациону мрежу, пошто је општина у малом проценту покривена канализацијом. Имамо издате грађевинске дозволе за пречистач отпадних вода, и за главни магистрални колектор и очекујемо помоћ Покрајине да бисмо почели да радимо“, напомиње Лазић.
Пројекат је вредан шест милиона евра, и решио би проблем канализационе мреже у општини.
Радојевић је подвукао да развој села подразумева и улагање у комуналну инфраструктуру, а да су им приоритет била насељена места ван седишта локалне самоуправе, на шта су се пријаве и односиле.
„Кроз годишњи програм за рурални развој желимо и да уз суфинансирање с локалним самоуправама уклонимо дивље депоније с државног пољопривредног земљишта, уредимо атарске путеве и отресишта, и ти конкурси су у току. Приоритет Покрајинског секретеријата и даље је подстицање пољопривредних газдинстава и улагање у пољопривредну производњу“, казао је Радојевић.
Он је нагласио да улагање у пољопривредна газдинстава и комуналну инфраструктуру треба да допринесе останку младих на селу побољшавањем квалитета живота.
Маша Стакић
Председник општине Беочин Митар Милинковић каже за „Дневник” да је њихова општина на овом конкурсу добила 3,87 милиона динара, субвенцију од 70 одсто за изградњу подстанице у насељеном месту Шакотинац и новац им много значи јер је то урбани део који је у развоју.
„Мештани Шакотинца дуги низ година чекају на изградњу те подстанице јер су у летњем периоду, за време великих суша, имали ометано снабевање водом“, истакао је Милинковић.
