Петровић је рекао да је 18 одсто укупан износ инвестиција, укључујући и стране и домаће, а да су упоредиве земље са Србијом имале негде од 23 до 25 одсто инвестиција, наводећи да је то један од кључних разлога зашто је привредни раст у Србији испод потенцијала.
“Србија има потенцијал да расте негде око 3,5 одсто, што је и предвиђено за ову годину. Србија би могла да расте пет до шест одсто са структурним реформама, са променом привредног амбијента”, рекао је Петровић у парламенту.
Петровић оцењује да би то била респектабилна стоп раста и да би Србија тада брже расла него упоредиве земље централне и источне Европе и почела би да их сустиже.
“Тачно је да су повећане инвестиције у 2019.години, али структура инвестиција није добра. Мало је отишло на повећање за путеве и ништа за животну средину. Отишло је и за војску и полицију, али то не подстиче привредни раст”, рекао је Петровић.
Председница скупштинског Одбора за финансије и посланица СНС Александра Томић навела је да је прошле године Србија имала ниво инвестиција од 3,3 милијарде евра, што је укупно колико има цео Западни Балкан.
Она је навела да се на седницама одбора угавном расправљало око формуле која треба да успостави равнотежу када је у питању буџет и повећање пензија.
Додала је да је буџет од 2013.године усвајан увек у року и да ништа није скривано од јавности и сматра да је Фискални савет износио неке оцене “политичког карактера” које су користиле неке странке да би критиковале власт.
Шеф посланичке групе Социјалистичке партије Србије (СПС) Ђорђе Милићевић такође сматра да су поједини чланови ФС давали неке политичке изјаве, па је тако поменуо ону која каже да је неопходно повећање животног стандарда да би се зауставио одлив младих, што су, каже, искористили и поједини опозициони делатници.
"Не желим да верујем да сте ви оваквом изјавом желели да се бавите политиком и политиканством, али то је чињенично”, рекао је Милићевић.
СПС, каже он, сматра да је Србија на добром путу и да је позитиван тренд видљив и препознатљив, што је, додаје, у извештају ФС и констатовано.
“Јавне финансије су сигурне и стабилне, али предстоји тежи део да се сачувају постигнути резултати и тешка фискална достигнућа. По нашем виђењу, три су кључне речи када говоримо о реформском курсу Владе Србије - реформе, раст и развој. Темељи реформског курса су постављени 2014.године и неко је такву одлуку морао да донесе, јер је Србија била пред банкротом”, указао је Милићевић.
Захваљујући непопуларним мерама, дошло се до тога да данас имамо систем који је заснован на здравим основама, а не на политици, додао је Милићевић.
Он је констатовао да је данас јасно да је власт била у праву када је започела реформе, док су, поједини, каже, гледали поједностављено на то и говорили да се “отимају плате и пензије”.
“Сада је створен добар основ за повећање плата и пензија”, поручио је шеф посланика СПС.
Он каже, када је реч о формули за обрачунавање пензија, да је за СПС најважније да су пензије стабилне, наводећи да се разматра неколико модела.
“Треба сагледати реалан раст привреде, раст инфлације и раст потрошачких цена”, рекао је Милићевић.
Он је навео и да су реализована два циља - трајно смањење јавног дуга и дефицита.
“Србија се данас налази на 48.месту на светској Дуинг бизнис листи, а пре започетих реформи бил смо на 91.месту”, навео је Милићевић.
Подсетио је да је држава за 2019. годину буџетом издвојила 19 милијарди динара више за плате запослених у јавном сектору, те да су оне од 1.јануара увећане за 7 до 12 одсто, а такође увећане су и пензије због укидања Закона о привременом смањењу пензија.
Посланик СМС Александар Стевановић рекао је да поздравља најаву нових метода обрачуна плата у јавном сектору, јер Србија има велике проблеме да у том сектору задржи најбоље људе.
Мишљења је да би раст са структурним реформама могао да буде и пет до шест процената, оцењујући то изазовом за Србију.
Он је поздравио и што је ФС велику пажњу у извештају посветио заштити животне средине, јер прави изазови у тој области тек следе.
“Оног момента када отворимо Поглавље 27 изазови ће бити невероватни. Треба да размишљамо о нивоу инвестиција у заштиту животне средине. Имаћемо веома дугачак прелазни период, вероватно до 2040.године, део ће нам платити ЕУ, али ћемо и даље морати да уложимо много да би Србија била здрава”, рекао је Стевановић.
Говорећи о предлозима о фискалним правилима, Стевановић је казао да му је жао што није усвојен предлог његове посланичке групе, да се констатује чињеница да годинама имамо кумулативни дуг консолидоване Србије који је преко 45 одсто и да се законом “уједначи стварност”.
“А не да имамо негирање тих 45 одсто, иако је путања јавног дуга охрабрујућа. Добра ствар би била да кажемо да је максимална дуг Србије 60 одсто, али да тај ниво може бити достигнут у годинама кризе, а да суштински тежимо да буде 45 одсто”, сматра он.
Подсетио је да постоје још три велика система која нису до краја реформисана - Железница, ЕПС и Србијагас.
Посланик Нове Србије - Покрет за спас Србије Ðорђе Вукадиновић приметио је да је седница Скупштине Србије заказана уредно, унапред и да је то корак у добром правцу који мора да се констатује.
“Да ли је он довољан за колеге које бојкотују, то је друго питање”, рекао је Вукадиновић.
Он је изразио жељу и наду да се расправља о извештају РЕМ-а, верујући да и посланици опозиције који бојкотују рад парламента не би у том случају одолелу да дођу.
Вукадиновић каже да се не слаже са тим да се само следе препоруке Међународног монетарног фонда (ММФ), називајући га “светом кравом” који, како каже, само објављује своје савете.
“Ви сте (ФС) онда ту нека трансмисија између препорука ММФ и власти. У вашем извештају видим дозу критике према мерама власти, али недовољну критичност према препорукама и саветима ММФ и других светских глобалних институција”, рекао је Вукадиновић.
Посланик Српске радикалне странке (СРС) Александар Шешељ је такође констатовао другачију атмосферу у Скупштини Србије, а потом се осврнуо на извештај Фискалног савета.
“Ми као земља ограниченог суверенитета не можемо да доносимо сопствене одлуке. То је свима јасно, нити у економији, ниит по неким спољно-политичким питањима. Већ 19 година је ММФ у Србији све и свја, за све се пита, и колика ће нам бити цена струје и које државно предузеће треба да продамо, колико треба да смањимо плате и пензије. ММФ је главни ауторитет за економију Србије”, сматра Шешељ.
Он тврди да страни инвеститори, за разлику од домаћих, добијају више од 10.000 евра по радном месту.
Шешељ је рекао и да му није јасан смисао постојања Фискалног савета.
"Ако Фискални савет објави неко саопштење или конференцију за штампу са неким закључиима који нису у складу са актуелним настојањима власти или политике владајуће странке, не буде коментар на то, него одмах Фискални савет се бави политиком”, закључио је Шешељ.
