Споразум су потписали министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, министар здравља Златибор Лончар, шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици и директорка УНОПС канцеларије у Србији Микела Телатин.
Споразумом је промењена намена 3,2 милиона евра са неких од програма чији је корисник Министарство за европске интеграције, конкретно програма ЕУ про и ЕУ про плус.
Шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици рекао је да ће средства ће бити уложена делом у обезбеђивање хладног ланца за вакцине, па ће бити набављено 20 амбулантних кола, као 26 специјалних комбија, фрижидери, уређаји за дубинско хлађење, како би се испоштовао тај хладни ланац.
"Други део ће бити уложен у јачање капацитета здравственог система, у набавку 40 тријажних контејнера, као и за 200 здравствених радника, којима ће бити продужени уговори за још три месеца", рекао је Фабрици.
Такође, део новца биће издвојен за 3.600 хигијенских пакета за ромску заједницу, као и за средства за дезинфикацију око 5.000 школа и вртића.
Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић је навела да је новац пренамењен са програма ЕУ про и ЕУ про плус којима се јачао локални економски развој.
" То су успешни програми, међутим одредили смо једну суму коју смо усмерили на хитне потребе јачања логистике за вакцинацију", рекла је Јоксимовић и додала да је Србија почела вакцинацију пре земаља ЕУ.
Она је навела да је вакцинација сада приоритет и да сва доступна средства треба да се усмере на борбу против ковида 19.
"Идентификовали смо реалне потребе и новац којим нећемо оштетити програме и кориснике, а који је значајан и није мали", рекла је Јоксимовић и подсетила да су у питању грантови бесповратне помоћи ЕУ.
Напомиње да је на почетку епидемије , већ 20. марта, пренамењено седам милиоан евра из ИПА фондова и да су та средства утрошена за набавку медицинске опреме.
Касније је, у договору са комесаром Оливером Вархељијем , пренамењено 93 милиона евра из ИПА фондова и тим новцем су плаћени летове којима је допремана опрема, а значајан део новца ће бити усмерен на економски опоравак.
Подсећа да је Србија међу првима, иако није члан ЕУ, донирала два милиона евра за развој вакцине, а касније још 100.000 евра.
"Комесар Вајхељи најавио додатних 70 милиона евра бесповратно за Западни Балкан за плаћање вакцина које смо наручили преко ЦОВАX механизма, а које ће нам бити доступне кроз контигент неке од земаља чланица. Надамо се да ће то бити када и за све земље ЕУ", навела је Јоксимовић.
Министар здравља Златибор Лончар рекао је да није довољно само набавити вакцину, већ да се мора обезбедити посебнио услови за чување цепива (поштовање хладног ланца), али и да се набави додатна опрема за растварање и вакцинисање.
"Ограничени су рокови када се извадите вакцину из хладног ланца да се примени. Огроман део овог новца користиће за то да би имали све предуслове за безбедно вакцинисање", навео је министар.
Он је напоменуо да је већ било проблема у другим земљама са апликовањем вакцина и да то треба свима да служи као пример, да нема опуштања већ да морају да се испоштују све процедуре.
Навео је да сви морају да схвате да вирус не познаје границе, те да треба обезбедити праведност у прерасподели вакцине.
"Нема разлога да неке земље добијају милионске количине вакцина које не могу у истом моменту да употребе, а да имамо земље које неће још ко зна колико добити ниједну једину вакцину", рекао је Лончар.
Како каже није реално да се вакцинише становништво у земљама ЕУ као што су Румунија, Бугарска, Хрватска, а да се не вакциниште становништво БиХ, Србије, Северне Македоније.
"На тај начин се не решава проблем, јер вирус не познаје границе", навео је министар и додао да епидемија вируса корона треба свима да буде поука и да убудуће буде више сарадње и јединства.
