До сада су завршени зидарски радови у унутрашњост и на фасади музеја. У току је уређење некадашњег паркинг-простора између Музеја Војводине и Музеја савремене уметности, где се гради парк, док дизајнери и програмери раде на визуелним и светлосним ефектима у изложбеном простору и израђују се витрине за музејску грађу.
– Посао приводимо крају тако да ћемо до 25. новембра, прославе 100. годишњице, све то и завршити – наводи за „Дневник” кустос-историчар и музејски саветник Зоран Вељановић, заменик директора Музеја Војводине. – Одабрали смо фотографије, документе и текстове за изложбени простор и каталог. У току је сарадња с дизајнерима и архитектом на визуелним ефектима да би цео изложбени простор био испуњен на савремен начин. До сада смо радили класичну поставку, ово ће бити искорак ка модерној изложбеној поставци.
Каже и да су на располагању имали непуне две године за припреме, иако за величину такве теме, односно сталну поставку, истраживање траје од седам до десет година.
– Ми смо имали период краћи од тога, али смо за те две непуне године, уз додатне напоре, успели да прикупимо материјал и да га селектујемо – јер изложба је увек избор материјала – тако да ћемо у самој поставци имати око 500 изложених музејских предмета – истиче Вељановић.
Напомиње да ће међу изложбеним предметима Музеја присаједињења бити и двадесетак портрета најзначајнијих личности тог времена, дела савремених уметника. Сви портрети су сликани у техници уље на платну у истој димензији. Посетиоци ће имати прилику да виде портрет др Игњата Павласа, рад академског сликара Гиге Ђурагића Дилета, др Славка Жупунског, рад академског сликара Тадије Јанчића, Димитрије Клицина, рад академског сликара Ђорђа Лазића Ћапше, др Петра Коњовића, рад академског сликара Видоја Туцовића, жупника Блашка Рајића, рад сликара Јенеа Вишинке, портрет Павла Татића, рад академског сликара Синише Лабуса, др Бабијана Малагурског, рад академског сликара Милана Кулачића, Маре Малагурски, рад академског сликара Васе Доловачког, Катице Рајчић (Прчић), рад академског сликара Ђорђа Секулића, Олге Станковић, рад академског сликара Зорана Булатовића, Анастазије Резе Манојловић, рад академског сликара Драгана Миличића, Манде Сударевић, рад академског сликара Дејана Трифуновића.
Вељановић каже и да ће преуређењем бити оплемењен и простор између две зграде Музеја, у Дунавској 35 и Дунавској 37. Цео простор ће се претворити у зелену оазу са широким степеништем којим ће Музеј добити још једну просторну садржину где ће се у летњим данима моћи одржавати радионице, трибине и промоције музејске садржине.
– То су репрезентативни портрети двадесетак најзначајнијих личности које су се уткале у сам чин присаједињења. Међу њима је и седам жена, делегаткиња Велике народне скупштине – наводи Вељановић. – Не треба заборавити да су политичари и одважни људи који су учествовали у организацији Велике народне скупштине дали право гласа и женама, дакле, жене с ових простора су међу првима у свету могле да гласају. Такво право су имале само жене Новог Зеланда и 18 жена у Енглеској, које су биле старије од 30 година. Тај цензус је 1920. године укинут.
Е. Марјанов
