Идеја о школи која је требало да буде пример дијалога и интеграције хрватских и српских ученика родила се још пре готово 16 година, а за њену градњу и опремање више од милион евра дала је влада Краљевине Норвешке, која је прошле јесени због пропасти пројекта тражила да им се тај новац врати.
Школа је требало да послује у вуковарском насељу Брово, према пројекту који је покренут још 2014.
Али, како школа није прорадила, Норвежани су тражили поврат свог новца у јесен прошле године. Тада се појавио проблем око тога ко тачно треба да врати новац, с обзиром на то да је одлуку о оснивању школе с експерименталним програмом донело Градско веће Вуковара крајем 2016. године, а носилац пројекта је било Министарство науке и образовања.
Дражен Кобашевић, прочелник Управног одељења за културу, образовање, спорт, бранитеље, социјалну политику и цивилно друштво, рекао је да је Министарство потврдило да је Норвежанима враћен новац. Он каже да је враћено око 300.000 евра и да је тако пројект "готов".
А тако је заправо пропала могућност стварања прве школе у Хрватској у коју би ишла деца хрватске националности, српске националности и свих других националности те учила о међусобним разликама како би се научила толеранцији и међусобном уважавању.
Могућност пренамене објекта постоји, али искључиво у подручју предшколског васпитања, додао је Кобашевић рекавши да Град Вуковар као оснивач нема обавезу да учествује у враћању средстава Норвешкој.
Поменута школа била је предвиђена за десетине, мождста и стотине деце, али нити ће деца ићи у ту школу нити ће учити вредности попут мултикултуралности и мултиетничности.
