Жосеп Борел Фонтелес требало би, наиме, од 1. новембра да замени Федерику Могерини на месту шефа ЕУ дипломатије.
Ова позиција Борелу доноси и место потпредседника Европске комисије, Високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност као и место главног посредника у дијалогу Београда и Приштине.
Поред именовања од стране Европског савета Жозепа Борела до доласка на место шефа ЕУ дипломатије деле још цетири месеца, али и ”зелено светло” Европског парламента и подршка новоизабраног председника Европске комисије.
Без обзира на предстојећу процедуру, прва реакција у Бриселу на именовање Борела на место шефа ЕУ дипломатије била је могућа ”компликација” када је у питању однос шпанског политицара према Косову, а у оквиру дијалога Београда и Приштине коме би он требало да посредује.
Избором Жосепа Борела процес разговора и нормализације односа Београда и Приштине по први пут добија главног посредника који долази из земље цланице која не признаје независност Косова. И не само то.
Жосеп Борел слови за најгласнијег противника каталонског сепаратизма. Иако је и сам пореклом из Каталоније, Борел је у Барселони 2017. године био на целу великог марша против права на отцепљење Каталоније.
”Он јесте велики противник сепаратизма, али сепаратизма у Шпанији”, био је први коментар шпанских новинара у Бриселу на питање Тањуга о могуцем приступу Жосепа Борела дијалогу Београда и Приштине, а у светлу једностраног отцепљења Косова од Србије.
У многим анализама одлуцно противљње Шпаније независности Косова засновано је искљуциво на унутрашњем проблему који Шпанија има са сепараитстицким покретима, на првом месту Каталоније.
Медутим, као тадашњи посланик Европског парламента Жосеп Борел је у марту 2008. године, непосредно након једнострано проглашене неазвисности Косова, у ауторском тексту навео да ”Шпанија види сецесију Косова као нелегалну из угла међунароног права” и то не само из ”обзира према унутрашњој политици”, што ће рећи Каталонији, већ, како истиче, због ”постојаност спољне политике”.
”Шпанија не може без потпуног губљења кохерентности да усвоји одлуку која крши УН Повељу, Хелсиншки акт и Резолуцију 1244 Савета безбедности које гарантују територијални интегритет Србије и аутономију Косова”, навео је тада Борел.
У истом тексту он критикује разједињеност ЕУ ”цак и када је у питању деловање у непосредном окружењу”, као и цињеницу да се приликом прихватања једнострано проглашене независности Косова као ”најмање лошег решења” подлегло ”притиску и интересима САД”.
”Историја се понавља. Европа је била разједињена када је дошло до болног распада Југославије и САД су преузеле улогу вође. Сада,19 година након што им је Милошевић укинуо аутономију, Косово је једнострано прогласило независнот, а Европа је поново подељена. Већина чланица подржава независност, а друге, укључујући Шпанију, то одбијају, јер је протвно међународном праву и ризикује дестабилизацију унутар, али и ван Балкана”, закљуцује Борел у свом тексту.
Као и 2008. године када је оценио да је ЕУ требало да више ради на помирењу Срба и Албанаца и то по узору на односе Француске и Немацке након два Светска рата тако и целу деценију касније Жосеп Борел каже да види трајно решење ”косовског питања” у дијалогу Београда и Приштине.
Као министар спољних послова Шпаније Жозеп Борел је средином маја ове године, у јеку повишених тензија измеду Београда и Приштине, измеду осталог и због уведених такси на робу из централне Србије, боравио у Београду.
Том приликом он је поновио принципијелан став Шпаније да се противи једнострано проглашеној незавсиности Косова, нагласивши да је сецесија противна принципима медународног права. Истовремено, Борел је подржао тражење компромисног решења у оквиру дијалог Београда и Приштине.
Приликом недавног разговора са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом Жосеп Борел је такоде поменуо дијалог Београда и Приштине уз напомену да је ”убеђен да преговори две стране могу довести до обострано прихватљивог решења. ”
Када је реч о приступу дијалогу Београда и Приштине треба напоменути и да се Жосеп Борел, пратеци политику Владе у Мадриду, противио идеји о промени граница односно размени територија по етницком принципу.
”Не желимо да будемо препрека, али решење које подразумева етничко прилагодавање територије отвара многе логичне резерве”, изјавио је тим поводом Борел.
За разлику од оваквог првенствено националног става шпанског министра, шефица ЕУ дипломатије Федерика Могерини до сад се држала неутралне, али и отворене политике да су сва решења око којих се договоре Београд и Приштина, а да су у складу са међународним правом, ЕУ стандардима и да подржавају регионалну стабилност, прихватљива за ЕУ.
Јасно је да ће по преузимању мандата шефа ЕУ дипломатије Жосеп Борел морати да остави националну политику иза себе и прихвати улогу посредника који не прејудицира нити статус Косова, нити могуће решење које би водло правно обавезујуцем споразуму.
