Међу последњима је коментаром реговао амерички конзервтивни часопис Спектејтор.
У тексту са насловом "Зашто је Њујорк Тајмс минимизирао геноцид у БиХ", амерички универзитетски професор Дејвит Петигрев наводи да "препреке попут негирања геноцида, глорификовања осуђених ратних злочинаца, говора мржње и претњи отцепљењем спречавају неопходан кључни процес излечења и изградње државе у постгеноцидном друштву".
Ауторка текста о осуђеном ратном злочинцу Радовану Караџићу је направила “спектакуларни” промашај ако је намера њеног текста била да се присети жртава рата 1990-тих, наводи се у најновијем осврту на исечак из књиге Стернове.
"Као (аутор Александар) Хемон, али и многи други преживели, бесна сам на то како је Стерн приказала Караџића. Имала сам 13 година када је почео рат. Провела сам скоро девет месеци у рату, гледајући родни град Сарајево под опсадом и убијање чланова породице који су завршавали у масовним гробницама. Нема потребе да наглашавам како не видим књижевни и мистични приступ Дзесике Стерн у писању о Караџићу претерано креативним и забавним", стоји у тексту који је потписала Емина Мелоник, објављеном такође на порталу Спектејтора, пренела је сарајевска Н1 тв.
Начином на који пише о Караџићу, пише даље Мелоник, Стернова “улепшава и романтизира зло”, док Њујорк Тајмс, који је објавио исечак из књиге без ширег контекста, профитира из тога.
Иначе, есеј који је објавио њујоршки лист је део из књиге “Мој ратни злочинац: Лични сусрет с архитектом геноцида”, која ће ускоро угледати светло дана, а у којој Стерн описује сусрете с Радованом Караџићем.
Описује покушаје да јој покаже вештине на пољу енергетског лечења, а она пристаје и посматра га као угледног психијатра и мистика.
Мелоник сматра да се Стерн “изгубила у метафоричком загрљају једног злог човека” и да, иако наслов њене књиге сугерише да она “поседује” Караџића, а стварност је, каже, обрнута.
“Према речима Стерн, није се бојала да би је могао задавити, јер, поред свега, није Караџић био тај који је убијао босанске муслимане него они под његовом командом. У њеном обманутом уму, то некако није исто као да је та особа стратешки планер геноцида,” додаје Мелоник.
Иако је, наводи, Стерн упутила извињење и оптужила Њујорк Тајмс да је објављивањем тог дела књиге учинио да изгледа као неко ко брани починиоце злочина, Мелоник сматра да баш овај исечак из књиге који се фокусира на “перверзну привлачност” коју Стерн показује према Караџићу као исцелитељу у ствари негира историјску стварност његове кривице.
“Оно што она не разуме је да идеолози какав је Караџић се ослањају на ову врсту западњачког ''либерализма'' - релативизма који не види разлику између доброг и зла, који бира привиђење изнад стварности и који, изнад свега, убија сећање на жртве, чија страдања и смрт непрестано позивају да никад не заборавимо,” закључила је Мелоник у тексту за Спектејтор.
О реакцијама на књигу о Караџићу недавно је известио и Ројтерс, а као једну од реакција је навео да је то дело грозно, бизарно и сензационалистичко.
"Када зло не називамо правим именом, оно може изгледати прилично банално, а са сигурношћу могу рећи из личног искуства да ће вам Караџић далеко вероватније дати сок да се осећате добродошли него да вас задави. Срамота", пренела је агенција једно од реаговања.
Међу првима је реагирао Александар Хемон америчо-босански писац и колумниста написавши да ране жртава још нису зарасле.
"Да је о геноциду писано када ратни злочинци нису били цоол како се данас доживљавају. Мајке. Очеви. Браћа. Сестре. Синови. Кћерке. Сви су нестали од наредбе Радована Караџића, који не би требало да буде романтизиран у овом чланку", наводи се на твитеру са профила Ремемберинг Сребреница.
Због бројних коментара на друштвеним мрежама је настао хаштаг којим се позива на бојкот магазина Њујорк Тајмс.
Ива Вукушић, новинарка која прати суђења у Хашком трибуналу, је написала да се ради о "сензационалистичком и површном тексту, да је немогуће повезати се с тим".
Емир Суљагић, директор Меморијалног центра Поточари је, међутим, рекао да "треба сачекати књигу: јер и Џесика Штерн је дете чији су родитељи преживели холокауст", али да би, ако, како је рекао, "есеј одржава књигу, требало да будемо збуњени".
С друге стране, Невенка Тромп, истражитељка Хашког трибунала у предмету Милошевић и блиска пријатељица Стернове подвлачи "да се кроз књигу покушава проникнути у психологију злочинца".
Радован Караџић био је, казала је, "обичан човек, док није постао ''архитекта'' геноцида".
Додала је да злочине никада није признао, нити је, како открива, у разговору са Стерновом потврдио спремност да се с њима суочи.
