Он је за Н1 телевизију рекао да сваки грађанин има право да изнесе свој протест на начин који сматра примереним, а да је у складу са законом, и да је уверен да међу људима који излазе на улице има оних који имају разлоге за незадовољство, али додаје и да не може да процени ко је иницијатор тих протеста, ко артикулише захтеве, а ко их презентира.
"Бавимо се политиком, шта су политички циљеви? Је л" се траже избори или се тражи бојкот? Избори су најмањи проблем", рекао је Ружић, објављено је на сајту те телевизије.
Према његовим речима, протести су "дежа ви", односно постоји корелација са протестима деведесетих година прошлог века против режима тадашњег председника СПС-а Слободана Милошевића.
"Постоји корелација између начина на који се протести спроводе, ко жели да артикулише циљеве и ко жели да узме нешто од те енергије - неко ће рећи да је велика, неко ће рећи да је мала - која се појављује у Београду и неколико десетина градова у Србији. Евидентно је да ће очекивања бити изневерена, као и 5. октобра, као и 1996/97", рекао је Ружић.
Он је казао да је тада било нерегуларности на изборима и додао је да је СПС однос према грађанским протестима деведесетих признао као своју грешку, али сматра и да тадашња опозиција, након тога, није испунила очекивања грађана.
Упитан какав је став СПС према могућем расписивању ванредних избора, Ружић каже да ти избори не би били ванредни, него превремени, и да је став социјалиста да је увек боље да се реформски процеси обаве трајањем пуног мандата, али и да су спремни за изборе уколико постоје државни разлози за то, попут политичке стабилности или економског просперитета.
Како каже уверен је да ће председник Републике и владајуће СНС, Алексндар Вучић, донети "државотворну одлуку" о томе и додаје да би избори били легитимни и уколико би их бојкотовале опозиционе странке окупљене у Савезу за Србију.
"Шта се у изборним условима променило од 2016. године, па морају да их бојкотују? Шта се променило од тада, осим 180 фабрика, десетине хиљада запослених, аутопутева, фискалне консолидације... И сад је то као нешто лоше", рекао је он.
Ружић је оценио и да опозиција бојкотује седнице парламента "јер немају шта да кажу", а на подсећање да се великим бројем амандмана које подноси владајућа СНС, опозицији практично онемогућава да говори у парламенту, Ружић наводи да је "дозвољено све оно што није забрањено" и да напредњаци у парламентарној борби само користе могућности које им даје Пословник који је донела Демократска странка.
Он је додао и да општине и градови којима руководи опозиција нису дискриминисани, а одговарајући на питање о притисцима на локалне одборнике како би се променила власт у градовима и општинама којима руководи опозиција, Ружић подсећа да је, према закону, сваки одборник власник мандата, и да је прекомпоновања локалних власти било и раније.
Говорећи о платним групама и платним разредима, Ружић је рекао да је прошле године обављен низ интерресорних дијалога и разговора са синдикатима, и да је практично испуњено 90 одсто планираног посла, а да је остало само да се уради анализа утицаја секторских повишица с краја прошле године.
Како је рекао, платне групе и разреди ће од 1. јануара 2020. почети да се примењују, и истиче да никоме неће бити смањена плата, већ да је само могуће да ће због уједначавања, неки службеници који су досад били у подређеном положају, напредовати брже од осталих.
Ружић је, говорећи о реформама јавне управе рекао да су све матичне књиге, као и књиге држављана, пребачени у електронски облик и да захваљујући е-Управи грађани у више од 1,2 милиона случајева нису били у обавези да прибаве неки папир.
"То јесте рударски посао, не бих рекао да је седам година неразумно велики рок. Морате бити свесни, не може централни регистар да се успостави ако матичне књиге не пређу у електронску форму. Било је пробијања неких термина, али мислим да складно и успешно радимо на том пољу", рекао је Ружић.
Министар је додао и да је успостваљање централног регистра питање закона и техничке опремљености, и да је могуће да тај посао буде завршен до краја године, али да не жели да даје оптимистичне изјаве, већ да очекује да ће Србија идуће године сигурно имати централни регистар становништва.
