Према плану словеначке владе, дан пре Самита ЕУ-Западни Балкан, Словенија би требало да буде домаћин и неформалног Самита челника земаља чланица, посвећеног отпорности Уније на кризу.
Међутим, реализација ова два догађаја "још је у ваздуху", а споран је и термин - средина септембра - који је предложила влада премијера Јанеза Јанше, пише словеначки лист, позивајући се на незваничне изворе у Бриселу.
Тешкоће у договору за те састанке "уживо" у Словенији не изазива само "непредвидљива епидемиолошка слика", па Брисел још није дао зелено светло Словенији за припрему та два састанка на врху, преноси Хина наводе словеначког листа.
Септембарском термину у Бриселу нису наклоњени, и као други могући наводе новембар, али ни то још није потврђено.
Према незваничним изворима, заплети су повезани и са садржајним нагласцима састанака, о чему се треба ускладити с кабинетима председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен и председника Савета ЕУ Шарла Мишела.
Што се тиче Самита ЕУ-Западни Балкан, у Бриселу незванично оцењују да би прави тренутак за то можда био крај године, тек кад се у погледу проширења ЕУ на Балкан "буде имало шта да покаже", што сада није случај, наводи "Дело.
Осим тога, овог лета би могла бити одржана конференција за Западни Балкан у оквиру Берлинског процеса, па не би било сврсисходно да ти скупови временски буду одмах један иза другог.
Процес проширења обележен је, како додаје љубљански дневник, бугарском блокадом Северне Македоније и застојем Србије у отварању преговарачких поглавља, па, према незваничним изворима, Самит ЕУ-Западни Балкан треба припремити "темељно и структурирано".
То значи да би се морала појачати дипломатска настојања за крај бугарске блокаде Скопља.
Тако би се с међувладином конференцијом могли отпочети приступни преговори са Северном Македонијом јер се такве одлуке не доносе на неформалним самитима, наводи "Дело".
Тек након тога ЕУ би могла да донесе декларацију с позитивним порукама у погледу проширења и најави веће инвестиције у балканском региону, наводи словеначки лист.
