"Србија са Ватиканом има веома квалитетне односе", казао је Селаковић за Хепију ТВ јутрос и додао да са Римокатоличком црквом делимо и "неке болне теме и епизоде из наше недавне прошлости".
Он је навео да Ватикан није признао Косово, а да се председник Србије Александар Вучић држао тога да се о евентуалној посети папе "увек консултује са патријархом".
Селаковић је казао и да је, као донедавно генерални секретар Председништва, између осталог, задужен за комуникацију са СПЦ, сведок посебног и односа поверења између покојног патријарха Иринеја и председника Србије Александра Вучића.
Сусрети и комуникација били су међу њима двојицом веома учестали, истиче Селаковић.
"Када би се председник вратио са преговора из иностранства... патријарх Иринеј је сваки пут желео што пре да чује председника, да га види, да му председник каже како су разговори прошли итд. И што је време више пролазило тако је његова жеља била присутнија. Схватао је да не треба веровати у којекакве чаршијске приче, потпуно неутемељене и злонамерне", истакао је Селаковић.
Како је додао, покојни патријарх схватао је веома добро и тренутак у којем је држава Србија.
"Однос државе и цркве био је однос пун разумевања, он је јако добро разумео дешавања на КиМ и тешко бреме и народа и руководства", рекао је Селаковић и додао да је Иринеј, што је, како је казао, јуче председник Вучић крај одра патријарха и рекао, био неустрашиви борац за црквено-народно јединство Срба.
Иринеј је, по речима Селаковића, сматрао српски народ "једном интегралном целином", где год да је живео.
"Много је волео своју отаџбину Србију, много је волео Републику Српску, није правио разлику између Београда и Бањалуке. Прихватао је и поштовао државне границе, али није постављао никакву духовну границу међу Србима", навео је Селаковић.
Селаковић је казао да је покојни патријарх највећи део свог живота суделовао једном времену које није било наклоњено цркви, када су за време једнопартизма у бившој Југославији "држава и црква биле завађене".
"Често је говорио о томе да је, када је био ученик Призренске богословије, у Призрену било 16 хиљада Срба, и када би кренули богослови у колони бивали би каменовани од ''скојеваца''. То је било веома тешко искуство које је проживљавао не од Албанаца и не од Турака, него од својих сународника", препричао је Селаковић.
