Пашалић је раније казао да се у току извештајне године Заштитнику грађана обратило преко 9.000 грађана, а примљено је скоро 3.400 притужби у којима су грађани указивали на повреде својих права.
Он је додао да је у току 2018.године Заштитник грађана упутио 297 препорука органима управе.
Од укупног броја упућених препорука највећи број 144 односи се на родну равноправност. Највећи број протужби грађана у 2018.години односио се на рад представника извршне власти, посебно министарстава, око 20 одсто свих притужби.
Према његовим речима, број притужби које се односе на рад јединица локалне самоуправе износи око 13 одсто од укупног броја.
Грађани су се притуживали и на рад правосудних органа, 11 одсто свих притужби.
У највећем броју грађани су се притуживали на кршење права у области добре управе, те економско-имовине и социјалне сфере, додао је Пашалић.
Пашалић је подвукао да притужбе говоре о егзистенцијалним проблемима и незапослености, али и о неефикасној државној управи “која ћути када треба да поступи у корист грађана”.
У раду органа управе учестало долази до повреде или ускраћивања права грађана, као и понављање истих или сличиних проблема у раду, рекао је Пашалић.
С друге стране, Заштитник грађана бележи и интензивније активности Владе Србије на модернизацији рада државне управе кроз развој и примене различитих електронских сервиса.
Напредак се огледа у озбиљном приступу и учесталијим активностима усмереним ка усавршавању кадрова из области добре управе, рекао је Пашалић.
Усвојен и извештај Агенције за борбу против корупције
Скупштина Србије усвојила је данас извештај о раду Агенције за борбу против корупције са извештајем о спровођењу националне стратегије од 2013. до 2018. године и акционог плана за њено спровођење.
Директор Агенције за спречавање корупције Драган Сикимић рекао је раније у расправи да је Агенција у претходној години надлежним тужилаштвима поднела 16 кривичних пријава због постојања основане сумње да функционери нису пријавили имовину или су дали лажне податке о имовини са намером прикривања.
Сикимић је казао да је Агенција, надлежним тужилаштвима и другим државним органима, поднела 13 извештаја због постојања основане сумње да су функционери, чија је имовина била предмет провере, извршили неко друго кривично дело.
Он је навео да је прошле године био висок проценат поступања функционера, 93,3 одсто, по решењима Агенције када је реч о сукобу интереса.
Такође је казао да је повећан број захтева функционера за давање мишљења о сумњи у постојање сукоба интереса, те додао да је број захтева у односу на 2017.години већи за 87,8 одсто.
Он је истакао да је већина функционера уважила одлуке Агенције и дата мишљења, али је примећен мањи број случајева на нижем нивоу власти да се одлуке Агенције о разрешењу функционера не поштују.
Сикимић је нагласио да од марта 2019. године Србије није више међу државама које се налзе у “глобално незадовољавајућем режиму“ у смислу усклађености са препорукама ГРЕКО - антикорупцијско тело Савета Европе.
