Скупштина Војводине усвојила буџет: Од 88,4 милијарде динара 23,6 за капитална улагања

Посланици Скупштине Војводине су са 94 гласа “за” и седам против, усвојили јуче буџет Војводине за 2022. годину, који износи  88,4 милијарде динара и у односу на прошлогодишњи већи је за 17,6 одсто.
е
Фото: Дневник (Р. Хаџић)

Посланици су такође, са 97 гласова “за” и без гласа против као и уздржаних изгласали разрешење председника и чланова Управног и Над-зорног одбора Универзитетског клиничког центра Војводине и именовали нове. На челу Управног одбора именована је проф. Весна Туркулов.

Такође, промењена су и остала два члана Управног одбора које предлаже Аутономна покрајина Војводина као оснивач. Нови чланови УО су и Бранибор Јовичић као и проф. др Артур Бјелица који су на то место изабрани уме-сто др Горана Стојановића и др Иване Рамовић. Такође изабран је и нови председник Надзорног одбора Клиничког центра Војводине, а то је Тихомир Вејновић који је на том месту заменио Теу Кепџија Медић. Остали чланови надзорног одбора нису промењени.и Покрајински заштитник грађана добио је новог заменика. Скупштина је на ту функцију именовала  Јовану Алексић, мастер правницу која је сада постала једна од четири заменика покрајин-ског заштитника грађана. Она је на ту функцију заменила Анико [иркову којој је истекао мандат.

Фото: Дневник (Р. Хаџић)

Уочи седнице представници странака различито су гледали на ове нове кадровске промене у Универзитетском клиничком центру Војводине.  Представници владајуће коалиције подржали су да се на нивоу Скупштине Војводине као представничког дома доносе одлуке о именовањима што је подржала и Српска радикална странка, а посланик те странке Ђурађ Јакшић нагласио је да очекује да ће се са покрајинске владе пренети надлежности за кадровска решења и у другим сегментима, а не само у здравству.

Напоменуо да је време администрације Бојана Пајтића већина надлежности око кадровских решења са Скупшти-не пребачена на Покрајинску владу и да се радикали принципијелно залажу о тим питањима Скупштина Војводине као њено највише представничко тело.

Посланик Демократске странке Србије Бранислав Ристивојевић рекао је да се ова странка неће мешати у унутар-партијске обрачуне у СНС-у, а да је оно што је у јавности објављивано поводом дешавања Клиничком центру Војводине пре свега посао за инспекције, на првом месту за здравствену инспекцију. Др Бојан Баги из Савеза војвођанских Мађара оценио је да пренос надлежности око избора кадровских решења у Универзитетском клиничком центру Војводине са покрајинске Владе на Скупштину Војводине неће реметити рад Клиничког центра и да је то "са-мо процедурална ствар, која се догодила".

Буџет је образложила покрајинска секретарка Смиљка Јовановић. Како је навела фискални дефицит пројектован је у износу од 7,3 милијарде динара, или 9,1 одсто укупних прихода, а капитални део буџета износи 23,6 милијарди динара, односно чини 26,7 одсто укупног обима буџета. Она је указала И на важност кретања пореских прихода за пројектовање буџета.

Предложени буџет су подржали странке владајуће коалиције СНС, СПС-ЈС и СВМ. Ана Марија Пинтер, посланица СВМ-а је рекла да странка Иштвана Пастора подржава буџет јер сматра да су приходи и расходи за 2022. годину одговорно планирани. Њен страначки колега др Бојан Баги је посебно указао на развојни карактер дела буџета који се односи на здравство. Како је навео за ту област издвојено је више од пет милијарди динара од чега три ће бити утрошено на Каменицу 3 са ПЕТ центром, а 1,8 милијарди за друге установе у циљу очувања И јачања здрав-ственог система.

Др Даниел Бабић, посланик СПС-а такође је говорио о делу буџета који се односи на здравство јер како је ре-као здравље нације је најважније ресор који држава има. Он је казао да је буџет рекордан, а средства која су опредељена за здравство за следећу годину чине више од шест посто укупног буџета.

У односу на прошлу годину када су та средства после ребаланса износила четири милијарди 727 милиона динара ви-димо да издвајање за здравство увећало за више од 650 милиона динара. – напоменуо је др Бабић. - Од програмских активности издвојио бих као најбитније сегменте које препознаје овај буџет на првом месту наставак улагања у инфраструктуру здравствених установа са 4 милијарди 999 милиона динара што чини 5,65 одсто укупног буџета, од чега само за изградњу објекта Каменица 3 са ПЕТ центром и опремање издвојено три милијарде 154 милиона динара. Завршетком овог пројекта институт у Сремској Каменици ће се позиционирати као једна од најсавременијих здравствених установа у региону – оценио је Бабић.

Посланици опозиције из  СРС, ЛСВ И ДСС су гласали против буџета.  За посланике Српске радикалне странке буџет предложен за следећу годину је потрошачки и нема инвестициони и развојни карактер.

- Нисмо задовољни средствима која су опредељена за област пољопривреде, социјалне заштите, привреде и туризма, науке, спорта и омладине и никако не можемо бити задовољни заиста прескромним буџетом који је опредељен за Управу за капитална улагања - рекао Ђурађ Јакшић, истакавши да 2018. године када је буџет био за 15 милијарди динара мањи у односу на предложени за 2022. годину, Управа за капитална улагања имала је две милијарде више на располагању него у новом буџету.

Он се заложио да се буџету нађе ставка финансијске помоћи у наредне две године за породице са троје и више деце ми због изразито негативног природног прираштаја.

Бранислав Ристивојевић из Демократске странке Србије рекао је да је предложени буџет за 2022. годину "дезоријентисан", зато што се већ другу годину доноси без Плана развоја покрајине. Претходни план развоја био је од 2014. до 2020. па већ две године усвајање покрајинске касе протиче без јасних упутстава пре свега у области капиталних инвестиција.

- Ову седницу не би требало ни да почињемо, већ да је прекинемо и да дамо надлежној служби која се бави изра-дом нацрта плана развоја Војводине да хитно уради свој посао, а затим да се закаже нова седница на којој ће бити донет нови план развоја Војводине и да се на основу тога изради финансијски план односно буџет за 2022. Годину -  оценио је Ристивојевић.

Раст пореских прихода

- Од 2016. до 2022. имамо знатан раст пореских прихода, а такође бележимо и висок степен реалности планирања тих прихода, чак и при конзервативног приступа пројекцији и 2019. и 2020, као и 2021. остварење пореских прихода је веће од планираног – казала је Смиљка Јовановић. Раст пореских прихода како је рекла, директан је показатељ стања и тренда који бележи привреда односно показатељ раста броја запослених, просечне зараде и профитабилности привреде.

Општи закључак је да је снага привредне мере на пореским приходима у последњих пет-шест година удвостру-чена и кретање пореских прихода од 2016. до 2020. порасло је са 11, 30 милијарди на 22,22 милијарде, односно ви-ше од 100 посто - казала је Јовановић.

Наводећи финансијске изворе од којих се пуни нови буџет Смиљка Јовановић је навела трансферна средства која чине износ од 51 милијарду динара, или 58 посто буџета, пореске приходе од 22,2 милијарде или 22 посто, пренета средства из ранијих година од 7,2 милијарде или осам посто, непореске приходе и примања од 6,9 милијарди динара, или осам посто, док задуживање износи 1,15 милијарди динара, што чини један посто буџета Војводине. 

Станишић: Рекорд у каси

Дмитар Станишић, шеф посланичке групе СНС-а рекао је да је буџет за 2022. годину рекордан. Он је изразио задовољство са износом прихода буџета, који како је навео више него задовољавајући и у датим условима и кад узмемо у обзир 20 годишњи период. Сматра да су мере које уназад две године спроводе Влада Србије и председник Србије Александар Вучић дале су резултате управо кроз буџет Војводине.  - Имате значајне пројекте и у области пољопривреде, на првом месту противградне заштите, у области здравства имате “Каменицу 3”, имамо фабри-ку воде, у области спорта, иако је повећан секретарију износ средстава, остављена су средства преко милијарду ди-нара за спортске објекте, у култури се значајно улаже, и што је, можда из мог угла најбитније, 4 пута имамо више средстава за опремање индустријских зона – навео је Дмитар Станишић.

Е. Марјанов – А. Савановић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести