Покрајинска секретарка за финансије Смиљка Јовановић изнела је податак да је укупно пројектован обим буџета за 2017. годину износио 68,239 милијарди динара. Приходи, примања и пренета неутрошена средства из ранијих година, у 2017. години износила су 66,439 милијарди динара, што је 97,36 одсто од планираних 68,239 милијарди динара. Највећи део новца у буџету потиче од трансферних средстава које Покрајина прослеђује установама и институцијама чији је оснивач Република Србија, а на другом месту су порески приходи. Расходи и издаци буџета извршени су у износу од 60,568 милијарди динара, што је 88,76 одсто од планираног износа, односно 91,16 одсто од остварених 66,439 милијарди. На крају године остварен је и буџетски суфицит од 3,607 милијарде.
После вишесатне расправе и више од 30 посланика који су говорили на ту тему, извештај о трошењу покрајинске касе у прошлој години усвојен је са 72 гласа „за“ посланика коалиције око Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије и Савеза војвођанских Мађара, док је против било 25 посланика опозиције, који су критиковали, како део приходне стране буџета, тако и расходну страну, с посебним акцентом на лошу реализацију у области наводњавања и других капиталних пројеката.
Насупрот њима, посланици владајуће коалиције говорили су да је буџет добро реализован, да је био развојни и да потврђује да је број нових инвестиција и број запослених у Војводини наставио да расте јер су повећани порески приходи који по том основу иду у покрајинску касу.
Посланица СВМ-а Илона Пелт казала је да је висок степен извршења покрајинског буџета доказ да је добро конципиран, да је обезбедио значајне капиталне инвестиције, како у инфраструктурне објекте, тако и у здравство и пољопривреду, те да ће због тих резултата посланици те странке подржати покрајински финансијски извештај за прошлу годину.
Потпредседница Скупштине Војводине из редова СПС-а Александра Ђанковић рекла је да је извештај о реализацији буџета из прошле године детаљан, обиман и транспарентан, те да је реализација, како прихода, тако и расхода, изузетно висока. Посебно је истакла да је у 2017. години, преко Управе за капитална улагања, реализовано више од 150 пројеката у 44 општине, што показује напоре покрајинске власти за равномеран развој. Она је рекла да се битно променио однос према улагању у капиталне пројекте јер се новац уплаћује у складу с реализованим послом, а не, као што је било за време претходне власти, када је новац извођачу уплаћиван авансно, а пројекти остали да стоје незавршени.
Посланик Демократске странке Ненад Боровић констатовао је да је приход од пореза на добит евидентно већи у односу на 2016. годину, због чега су у 2017. години прављена два ребаланса, али је констатовао да је значајно мањи приход од пореза на имовину, односно уступљени порески приход, који се односи пре свега на накнаде за издавање пољопривредног земљишта.
Он је додао и да је посебно незадовољан реализацијом буџета када је у питању Покрајински секретаријат за пољопривреду, који од буџета од 8,3 милијарди није утрошио 2,6, од тога 1,5 милијарда није потрошено за радове у водопривреди.
Смиљка Јовановић је рекла да је у 2016. години био велики проценат наплате накнаде за одводњавање, што у 2017. години није наплаћивано због суше, и да је кредит који је узет за капиталне пројекте у водопривреди, узет под најповољнијим условима, а ти пројекти ће се вишеструко исплатити у будућности. Такође, очекује се и да ће ове године бити добра наплата за накнаде за воде и свакако се очекују већи приходи у односу на лане.
Радојевић о каналској мрежи
„Ако поредимо 2008. годину, када је извршење буџета, примера ради, било 83 одсто, аграрни буџет је износио 1,44 милијарду, а прошле године с 8,3 милијарди динара имали смо убедљиво највећи аграрни буџет до сада. У односу на то можемо говорити о степену извршења“, одговорио је покрајински секретар за пољопривреду Вук Радојевић на примедбе опозиције.
Говорећи о нереализованим пословима који се пре свега односе на радове који су у ингеренцији „Вода Војводине“ и водопривредних предузећа, он је рекао да је од преко 900 милиона динара реализовано око 200 милиона по општинама и да се око 700 милиона вредни радови преносе на текућу годину, што с још 400 милиона нових уговора потписаних с локалним самоуправама, доводи до цифре да ће у 2018. години у уређење каналске мреже бити уложено више од милијарду динара.
Говорећи о смањењу прихода од издавања пољопривредног земљишта, Радојевић је казао је да је процес реституције један од проблема у тој области и да ће решавање тог проблема решити и проблем приходовања.
Ђурађ Јакшић (СРС) рекао је да завршни рачун буџета на најогољенији начин осликава карактер и способност власти да управља јавним финансијама, те да се из извештаја за прошлу годину види да је управљање јавним финансијама у Војводини бледо и неубедљиво, без јасног плана и конкретних резултата. Он је казао да је покрајинској власти у буџету за 2017. годину стајало 3,7 милијарде више у односу на 2016, али она није успела да то капитализује и направи искорак у развоју АПВ. Уместо тога, власт се, како је оценио, бавила самом собом, инвестирајући у возни парк и опремање својих кабинета.
Он је још констатовао да су приходи од добити јавних предузећа чији је оснивач АП Војводина у 2016. години били троструко већи него лане, те се запитао шта је узрок томе. Такође, СРС се заложио за укидање Фонда „Европски послови“, те за прекид финансирања Егзита, као и његово измештање с Петроварадинске тврђаве јер му није место на таквом споменику културе, али и поново успротивио финансирању градње нове зграде Радио-телевизије Војводине.
Богарошки о неоствареним приходима
Шеф посланичке групе Лиге социјалдемократа Војводине Бранислав Богарошки навео је да реализација буџета из 2017. године даје разлог за задовољство, али да ситуација није иста када се анализира по ставкама, поготово у делу планираних, али неостварених прихода од давања у закуп пољопривредног земљишта, где је реализација на нивоу од 69 одсто.
„Ти приходи су готово две милијарде мањи него што је планирано, а 2,7 милијарде су мањи него што је то било 2016. Године“, нагласио је Богарошки.
„Тиме су већи приходи од пореза фактички анулирани смањењем прихода од пољопривредног земљишта.“
Он је још указао на то да су приходи од нафтне ренте реализовани по плану, али је нагласио да би ти приходи могли бити знатно већи и да Србија има најнижу рудну ренту у Европи.
Посланик СНС-а Јован Лазаров рекао је да извештај о извршењу буџета за прошлу годину заслужује највишу оцену и да је у односу за 2015. годину, када су напредњаци били у опозицији, готово 11 милијарди динара већи и тај новац доприноси побољшању стандарда и квалитета живота грађана који живе на територији Војводине. Он је додао да се у одговорном трошењу новца Војводине актуелна власт далеко разликује од својих претходника, поготово у области капиталних улагања.
„Управа за капитална улагања ми је доставила допис о томе да је више од 95 одсто поступака јавних набавки спроведено успешно, да је новац опредељен, али свакако не може бити реализован док се посао не заврши“, навео је Лазаров.
Вршачке планине и „Европски послови”
Скупштина Војводине усвојила је и Предлог о изради просторног плана подручја посебне намене предела Вршачке планине, Извештај о раду Педагошког завода Војводине за период јануар–децембар 2017. године и Извештај о пословању Фонда „Европски послови” АП Војводине за 2017. годину.
„Или желимо да финансирамо нешто што се започне а никад се не заврши, па онда имамо „Скадрове на Бојани“ у свих 45 градова и општина у Војводини. Ова скупштинска већина и посланичка група „Александар Вучић – Србија побеђује“ то свакако не жели. Жели овакав рад Упаве за капитална улагања, овакво одговорно трошење буџетског новца и овакве извештаје који показују шта се ради.“
Без дуже расправе усвојене су и тачке дневног реда, међу којима је именовање новог члана Савета Факултета техничких наука, као и измена Одлуке о именовању председника, чланова и секретара Покрајинске изборне комисије.
А. Савановић
