У Странци правде и помирења кажу да је свакако природно да буду део најављене мањинско-инклузивне владе, и то на највишим позицијама.
"Као једна од најјачих мањинских странака у држави, што су показали и резултати на изборима, природно је да будемо део владе и то на највишим позицијама", рекао је за Танјуг потпредседник СПП-а Един Ђерлек, додајући да су још увек у преговорима око формирања нове Владе Србије.
Намера им је, каже, да са тих, највиших, позиција реализују велике инфраструктурне пројекте и тиме допринесу развоју Санџака, и остатка Србије.
“Радећи пуним капацитетом на унапредивању права Бошњака и свих националних заједница у Србији, дајући допринос очувању мира, стабилности и подизању животног стандарда у тешким и веома изазовним временима која предстоје", навео је Ђерлек.
Потпредседник Савеза војвођанских Мађара, који су и до сада били коалициони партнери СНС-а, Балинт Пастор каже да им је најважније да се потпише коалициони спразум о сарадњи, као што је био случај 2014. 2016. и 2020. године.
Како је Пастор рекао за Танјуг, персонална решења биће тема након разговора о програмским опредељењима, подсетивши да су на првом састанку наговестили да би желели да имају државне секретаре у истим министарствима, као и до сада.
"Десет година сарађујемо са СНС-ом и резулати у односима два народа и две државе су очигледни. Надам се да ће и представници других националних мањина моћи да допринесу постизању заједницких циљева", навео је Пастор.
У новој влади биће места и за представнике хрватске мањине, а председник Демократског савеза Хрвата у Војводини, која је била део изборне листе “Заједно за Војводину”, Томислав Жигманов каже за Танјуг да су они спремни да пруже допринос тако што би били укљуцени у процесе доношења одлука.
Појашњава да ту пре свега мисли на оне министарстава чије одлуке утичу на друштвени положај националних мањина и непосредно се односе на подручја важна за идентитетска питања.
Жигманов за Танјуг каже да ће нова влада, ако буде мањински инклузивна, представљати велики квалитативни искорак, не само формално.
"Предсављаће искорак када је реч о плуралности програмских садржаја будуће владе, што све може бити од користи и за еуропску будуцност Србије", рекао је Жигманов.
Указује и на то да ће такав искорак кључно допринети смањивању напетости и развоју стабилности на унутрашњем плану, али и слагању нових оквира за односе у региону, у смислу да може да буде релаксирајући момент за односе измеду најважнијих држава у Југоисточној Европи- Србије и Хрватске.
Са друге стране, представник Коалиције Албанаца долине Шаип Камбери каже да они неће бити део републичке извршне власти, те да им је у овом моменту важнија интеграција на локалном нивоу.
“Ми смо и од председника Вучића тражили инклузију у државне институције, локалног и регионалног нивоа. Процес интеграције би требало започети одоздо, јер нема довољно Албанаца у тим институцијама”, рекао је Камбери.
Тек онда би, каже, можда и размислили о инклузији на централном нивоу.
“За нас су приоритет институције на локалном нивоу, судство, полиција, царина, до најбаналнијих ствари, попут наплатних рампи”, рекао је Камбери.
Додао је да ће његово будуће парламентарно деловање зависити од одговора на захтеве које су предали председнику Републике.
“Ми смо наше захтеве предали и Вучићу он је рекао да ћемо добити одговор, а од тога зависи какав ће став у скупштини Коалиција заузети”, рекао је Камбери, додајући да се ти захтеве односе на реализацију плана од седам тачака из 2013. године о интеграцији Албанаца.
