Како у време када је Господ ходио земљом, тако и данас, фарисеји и лицемери обмањују народ, неретко у мантијама и неретко у улози смерних проповедника у заблуде доводе паству и зарад својих срних порива бесрамно крше законе и Божије и људске. Свакако први фарисеј из нашег окружења који нам на ум пада, када прочитамо и цитиране библијске речи, јесте владика дизелдорфски и све Немачке, а раније захумско-херцеговачки Григорије.
Владика Григорије у народу познатији као Гриша масерати, деценијама већ ходи по леволибералним телевизијама, код новинара који не знају и не хају за веру Христову, али не да би их светој цркви приволео, већ да би своју каријеру изграгио у виду политичара, којем због дубоких комплекса више вредности, поремећеног осећаја за реалност и надобудности и охолости која му је душу заробила, никада није довољно и који би одједном све – да буде и председник и патријарх и фудбалер и забављач и говорник и заводник и богаташ и бизнисмен. Омнипотентни Гриша масерати, све у једном и све одједном.
Јакако, Гриша масерати нити је сам на овом путу, нити то чини олако. Са њим раде дуго и помно, много озбиљнији људи од Оље Бећковић, Маринике Тепић и других јуришника Ђиласа и Шолака, његових актуелних газда. Још 90-их година један аутомобил СФОРа је зауставио Гришин аутомобил. Нагађамо шта је у њему пронађено и каква је средства тамо НАТО војник видео, као и у какваом је стању Гриша масерати затечен али је епилог познат.
Гриша муњевито напредује у црквеној хијерархији, гради свој утицај, постаје главни бизнисмен у Требињу, бахати се и прети новинарима батинама, отворено се сврстава на страну Бориса Тадића који је у име и за рачун истог оног НАТО савеза претопио све тенкове и топове српске војске до којих је могао доћи. Он нарушава свесрпско јединство игноришући нове лидере Републике Србије, он прави винарије и удара међе као да је то његов приватни посед и напослетку се хвали како и Чак Норис када дође у Требиње, мора да ради оно што му владика Масерати нареди.
А због чега то чини? Можда због тога што је први српски владика који је увео римокатоличког бискупа да заједно служе у православном храму још од 1054. године? Можда зато што и он сам редовно одлази у Дубровник да се тамо извињава и говори како се у Конавлима увек осећа као рођак старијег брата који је свог млађег брата претукао скоро па на мртво? При том он не мисли на усташе као на старију, а Србе као на млађу браћу, веч управо обрнуто! Није то никакав корак ка помирењу, то су све потези којима он као црквени, а волео би сутра и политички лидер, преузима на србе потпуну кривицу за све што се догодило 90-их година и који баш по неоусташком наративу, од српских жртава прави џелате.
Србија данас
