Влада Србије је на последњој седници утврдила тај предлог као део Националне стратегије за борбу против корупције у Србији. Министарка је и тада истакла да је суштина тог законског акта да Србија добије регистар лобиста, да њихово деловање буде јавно, транспарентно и да се зна код ког функционера одлазе и за шта лобирају, додајући да лобирање није противзаконито јер такав закон имају већ многе земље, а у томе предњаче САД.
Обавеза Србије да уреди питање лобирања и приступа јавности свим информацијама о лобирању у органима јавне власти проистиче и из међународних уговора које је наша држава усвојила. Закон о лобирању, који треба да ступи на снагу наредне године, уједно треба и да успостави нормативни оквир у области лобирања и на тај начин отклони недостатке у српском правном систему. Законским уређивањем лобирања у највећој мери се штити јавни интерес, будући да се повећава јавност рада органа државне управе, ојачава интегритет и одговорност лобираних лица која врше јавне функције и подиже поверење грађана у процес доношења одлука.
Лобирано лице може бити министар, државни секретар или народни посланик, али и држави службеник, посебни саветник у министарству, председник општине или његов заменик, као и лице запослено у општини. Јер, предлогом поменутог законског акта прописано је да лобирање представља активност којом се врши утицај на органе Србије, аутономне покрајине и локалне самоуправе, а лобирање се дефинише полазећи од националних специфичности. Србија ће доботи закон о лобирању који је антикорупцијски и превентиван. Он ће повећавати транспарентност у процедурама доношења закона, уредаба и других прописа јер лобирање мора бити усклађено с јавним интересом.
Закон препознаје две врсте лобиста: регистроване и нерегистроване. Регистровани су они који испуњавају опште услове, што подразумева да су држављани Србије, да имају факултетско образовање, да нису осуђивани или да ду прошли обуку Агенције за борбу против корупције. Сви који испуњавају те опште услове, а желе да буду лобисти, морају бити уписани у Регистар правних лица која обављају лобирање. Нерегистровани су они који лобирају искључиво у своје име. То могу бити грађани, Привредна комора Србије, НАЛЕД, Америчка привредна комора у Србији, Савет страних инвеститора, НИС, правосудне асоцијације... Међутим, правно лице које обавља лобирање и нерегистровани лобисти не могу заступати два или више корисника лобирања који у конкретном случају имају супротне интересе.
Без обзира на то да ли је реч о регистрованом или нерегистрованом лобисти, обавеза функционера који их ангажује је да то пријави Агенцији за борбу против корупције. У супротном, казне се крећу од опомене до предлога о удаљењу с јавне функције. Корисници лобирања могу бити и приватне компаније, НВО, групе грађана. Оне имају обавезу да с регистрованим лобистом склапају уговор.
Директор Агенције за борбу против корупције доноси кодекс понашања учесника у лобирању који ће успоставити стандарде и високе етичке вредности за обављање лобирања. Страно физичко лице може обављати лобирање у Србији само уколико је регистровано за обављање лобирања у држави чији је држављанин и ако је уписано у посебну евиденцију о страним физичким лицима која обављају лобирање у Србији. Уписом у ту посебну евиденцију страно физичко лице стиче иста права, али и добија исте обавезе као и лобиста у Србији.
Забрана две године после функције
Предлогом поменутог законског акта прописана је забрана обављања лобирања лицу изабраном, именованом, постављеном, запосленом или на други начин радно ангажованом у органу власти, као и лицу на чији избор, именовање или постављење орган власти даје сагласност. Забрана престаје по истеку две године од дана престанке функције. Другим речима, две године након обављања јавне функције функционери, високи државни службеници или лица која су радно ангажована у органу власти не могу се запослити као лобисти.
Обуку за лобисту спроводи Агенција за борбу против корупције која издаје уверење. Захтев за упис у Регистар лобиста и Регистар правних лица која обављају лобирање такође се подноси Агенцији. Као што се упишу, лобисти се могу и исписати, односно избрисати из регистра. Као разлог за брисање из Регистра лобиста у законском предлогу наводи се сам захтев лобисте, ако је лобиста осуђен за кривично дело које га чини недостојним за обављање лобирања, ако му је изречена мера безбедности или заштина мера забране обављања делатности, уколико је поступио супротно начелу интегритета, губитком пословне способности или уколико лобиста постане функционер или се запосли, односно радно ангажује у органу власти.
Лобирање се, сходно законском предлогу, не може започети пре закључења уговора о лобирању. У уговору морају бити наведене уговорне стране, подаци о начину и времену трајања лобирања, висина накнаде за лобирање, али се њиме лобисти не могу обавезати на одређени исход лобирања. Раскид уговора о лобирању може захтевати свака уговорна страна у сваком тренутку.
Љ. Малешевић
