БЕОГРАД: Србија и Западни Балкан деле судбину остатка света у вези са суочавањем са свим изазовима, а Србија је показала спремност и способност у суочавању са њима, речено је данас на конференцији "Безбедносни изазови Западног Балкана и Србија" у организацији Центра за спољну политику уз подршку амбасаде САД у Београду.
Министар је истакао да се Србија залаже и ради на решавању свих отворених питања која могу бити извор дестабилизације, а да је битно да такав приступ имају сви наши суседи и партнери.
Србија је без сумње ослонац овом делу региона већ дужи период и то је резултат њеног стратешког опредељења и уверења да без стабилности, како у Србији, тако и у региону није могуће остварити друге важне циљеве, сматра министар Дачић.Он је рекао да Србија и Западни Балкан деле судбину остатка света у вези са суочавањем са свим изазовима.
Директорка Центра за спољну политику Александра Јоксимовић указала је да је свет данас мање безбедан него што је био раније и да постоје нови изазови.Она је навела да многа питања ни данас нису решена и као пример навела је да не постоји земља на Западном Балкану која нема граничне спорове.
Према њеним речима, питање мигрантске кризе показало је да овај регион може бити део решења, а не проблема.Регион се налази пред "врелом политичком јесени" имајући у виду да Македонију очекује референдум о спору са Грчком 30. септембра, али и због процеса нормализације односа Београда и Приштине.
Оценила је да је статус кво када је реч о том проблему неодржив и да се без јасне подршке великих сила тешко може доћи до компромисног решења којим би обе стране биле задовољне.Амбасадор САД у Србији, Кајл Скот је оценио да на простору Западног Балкана види три критична питања за стабилност, а то су дијалог Београд и Пристине, проблеми око имена Македоније, и оне око опстанка БиХ.
Додао је да је важно што ти проблеми нису нерешиви. Оценио је као добро што свака земља Западног Балкана своју будућност види у ЕУ.Немачки амбасадор у Србији Томас Шиб рекао је да Немачка жели одрживо решење за косовски проблем и то што пре.
"Забринути смо и скептични због идеје о размени територија, јер би то решење могло да створи још веће проблеме на средњорочном и дугорочном плану", рекао је Шиб на конференцији.Шиб је подсетио да испуњење услова за чланство у ЕУ није нимало лак посао, да поглавља морају бити затворена, а цео посао усклађен са међународном политком, заједничком спољном, безбедносном и одбрамбеном политиком.
Председница Београдског фонда за полилтичку изузетност Соња Лихт оценила је да би учешће грађана у дијалогу Београда и Приштине довело до договора који би био одржив. "Ако они учествују на прави начин у дијалогу између Приштине и Беграда, Србије и Косова онда можемо да очекујемо да ћемо на крају имати договор који ће бити одржив, а не као неки други донети на високом политичком нивоу, а који нису имали подршку друштва", рекла је Лихт.
Лихт је упитана о односу Немачке и САД, рекла да сваки велики потрес на светској сцени утиче и на земље каква је Србија, у мањој или већој мери.
Директорка Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС) Јелена Милић сматра да се корекција административне линије између Србије и Косова може спровести мирно и уз консензус и договор и не мора да значи да би то по сваку цену изазвало проблеме у региону, изјавила је.
"Што се тиче такозваних промена граница наравно да постоје страхови, али треба имати у виду да су се на пример, Србија и Црна Гора разишле мирно пре више од деценију, затим Чешка и Словачка и није свака промена граница знак да се то не може учинити мирно", рекла је Милић.Уцесници конференције разговарали су и о другим темама, међу којима и улози НАТО-а у оцувању регионалне стабилности.
Референт НАТО за Србију Анжелик Томсен-Барнет рекла је да је та организација одлучна да помогне земљама у региону и да је отворена за партнерство.Професор Марјан Гјуровски са Факултета за безбедност Универзитета "Свети Климент Охридски" указао је да је Македонија још 2008. године испунила услове за чланство у НАТО, али да је спор са Грчком разлог зато што још није део те организације.
Он је рекао да је чланство у НАТО једини кохезивни пројекат који уједињује Албанце и Македонце у тој земљи, али да су грађани албанског порекла више за чланство у тој организацији."Република Македонија нема алтернативу осим чланства у ЕУ И НАТО", рекао је Гјуровски.
Шеф делегације Скупштине Србије при Парламентарној скупштини НАТО Драган Шормаз рекао је да Србија сарађује у великој мери са НАТО, а да та сарадња може бити и боља. Како је објаснио, што се тога тиче, на нивоу смо сарадње као на пример, Финска која је војно неутрална држава.
Како је истакао, потребно је и важно да Србија што пре постане чланица ЕУ.Нисам присталица да на убрзан начин уђемо у ЕУ већ да детаљно пређемо сва поглавља, рекао је Шормаз.Што се тиче питања разграничења, он је рекао да не види какав би то утицај могло да има на регион по питању безбедности, ако се то питање реши мирно, дијалогом.
Сеад Турчало, декан на Факултету политичких наука Универзитета у Сарајеву рекао је да у БиХ постоји службени консензус око тога да буде пуноправна чланица НАТО-а, али да не постоји прецизна временска одредница када би то могло да се деси.
