Три стогодишња јубилеја на шареној мапи Војводине

Војвођански Словаци 9. августа у Бачком Петровцу гала програмом „100 година са народом, у народу и за народ“ по сценарији режисера Мирослава Бенке из Старе Пазове прослављају троструки јубилеј: сто година од оснивања словачке гимназије и штампарије у Бачком Петровцу и сто година првих Словачких народних свечаности. 
д
Фото: Dnevnik.rs

Друштвени политички препород Словака почиње после присаједињења Баната, Бачке, Барање и Срема, Краљевини Србији. На Великој народној скупштини 25. новембра 1918. године у Новом Саду Словаци су имали 62 делагата. Већина њих је имала и кључну улогу у друштвеном-политиком животу Словака на овим просторима. Људовит Мичатек, познати новосадски адвокат и делегат Словака на том великом народном збору од 756 посланика прочитао је Декларацију Словака у којој траже од браће Срба да Словаци у новој држави имају школе на матерњем језику, да се у управама и црквама у којима се Словаци моле говори на матерњем словачком језику.

То су биле главне тезе Декларације које су Словаци желели да спроведу у живот. И одмах после Велике народне скупштине словачки интелектуалци су почели да се организују – прича за „Дневник“ директор Културног центра у Кисачу Павел Сурови. 

После присаједињења словачка интелигенција је почела да води дебату о томе које место би у новој држави требало да буде духовни центар Словака. Сурови каже да је око тога било велико неслагање. Једни су сматрали да то место треба да буде Ковачица, други су предност дали Бачком Петровцу, трећи Старој Пазови.

Фото: Dnevnik.rs

- Кисачани су желели да духовни живот Словака треба да се одвија у Новом Саду. Сви интелектуалци Милош Крно, Људовит Мичатек, Владимир Мичатек, Јан Подхрадски, Ержика Мичатек  из Кисача, као и др Агустин Ратх из Бачког Петровца који је у првој влади био задужен за правосуђе, су били заговорници тога јер су као правници деловали у Новом Саду и сматрали да је духовни и економски процват поред Дунава у Новом Саду у којем је у то време живело око 2.300 Словака – наводи Сурови.


Један од шест службених језика у Војводини

Словаци су насељавали наше просторе пре три века. Данас су трећа по бројности етничка група у Војводини. Према попису становништва из 2002. године у Војводини данас живи око 56.000 Словака и чине већину становништва у општини Бачки Петровац, а такође представљају најбројнију етничку групу у етнички мешовитој општини Ковачица. Словачки језик је један од шест службених језика у Војводини. Словаци обележавају шарену мапу Војводине не само са својом наивном сликарством по којем су познати у целом свету, него се истичу и у  другим областима уметности и културе.


Прича да су се у то време сви предузетници из Бачког Петровца и околних села доселили у Нови Сад, јер тамо је била и прва словачка банка и тамо је још пре присаједињења основана Словачка народна странка, носилац  свих промена политичког, друштвеног и економског живота Словака.

Тог 28. августа 1919. године Словачка народна странка, у којем раду су учествовали не само словачки интелектуалци него и свештеници попут свештеника Штарка из Бачког Петровца, сазвала је збор у Бачком Петровцу у кући Михала Соморуа како би одлучили где треба да буде основана гимназија. На том скупу како је то извештавао „Долноземски Словак“ део словачке интелигенције је духовни живот Словака видело са браћом Србима у Новом Саду. Они су били у сталном контакту са Јашом Томићем и српском елитом и сматрали да село треба да образује врсне занатлије, а град да изнедри интелектуалце: „Симпатични су “левеш“ (словачки горњак) и “бачкор” (опанак) али одело не чини човека и град треба да духовно образује интелектуалце“, записано је у двонедељнику. Чак је предложен компромис да у Бачком Петровцу буде нижа словачка гимназија а у Новом Саду виша словачка гимназија. На том збору 28. августа захваљујући говору свештеника Штарка из Бачког Петровца, учитеља Груњика и гласа др Јана Петровича из Ковачице изгласано је да седиште гимназије буде у Бачком Петровцу. То је тако наљутио Словаке из Ковачице да након тога пет година нису тражили адвокатске услуге од Петровича.

Фото: Dnevnik.rs

Том догађају је претходио сусрет словачке делегације из Бачке, Баната и Срема са министром просвете на Видовданском соколском слету у Новом Саду  28. јуна 1919, а 23 и 24. јула и са престолонаследником Александаром Карађорђевићем који је организовао бал у Новом Саду са 200 званица, међу којима и 50 словачких интелектуалца. Вишечлана делегација Словака, како то наводи Сурови, после отпеване српске химне, изнела је намеру Словака да оснују гимназију јер је то обећано на Великој народној скупштини у Новом Саду на шта је министар одговорио  „Браћо ми смо сагласни са вашом захтевом. Имате право да то тражите јер сте ви деца наше земље, ми смо једна крв, браћа. Између нас треба да буде једнакост и љубав. Поздравите све ваше кући, урадићемо све да ово оживи“.

Гимназија је основана 1. октобра 1919. у Бачком Петровцу, зграда је сазидана 1923. године.


Оснивање словачке штампарије

Убрзо након присаједињење, 22. децембра 1918. делегат Велике народне скупштине Јан Чајак је иницирао оснивање словачке штампарије. Његове речи остале су забележене у двонедељнику „Долноземски Словак“

„Сада када смо се ослободили и више нисмо понижаван и угњетаван народ ми Словаци смо добили сва права за које смо се борили на Скупштини и можемо да се образујемо на нашем матерњем језику и наше писано и штампано слово је равноправно са другим народима у Краљевини, одлучили смо да оснујемо словачку штампарију која ће да штампа на словачком језику.“  

Тако је 8. фебруара 1919. основано акционарско друштво штампарије, чији председник је постао Андреј Лабат заступник петровачке банке, а први уредник Андреј Сирацки који је тада био студент. Штампарија је отворена 28. августа у центру Бачког Петровца и прве новине које су тамо штампане биле „Долноземски Словак“ двонедељник Људовита Мичатека и Милоша Крне.


Сви Словаци су давали паре да би се гимназија изградила. Дошла је и помоћ из Америке, за то је био заслужан генерал Милан Растислав Штефањик, који је ишао тамо и молио Словаке у дијаспори да дају паре за гимназију. Изградњу је наравно новчано подржао и престолонаследник Александар Карађорђевић. До изградње зграде настава у гимназији се одвијала у згради библиотеке и црквеној школи – каже Сурови.

Датум прве Словачке народне свечаности такође се везује за 28. август 1919. када су Словаци након словачког народног збора у просторијама Михала Сомору прослављали. На првим Словачким народним свечаностима је Карол Милослав Лехоцки, писац, сликар, и мистичар како су у то време називали људе који се баве метафизиком, имао своју изложбу. Он је открио Зуску Медвеђову којој је обезбедио стипендију да студира у Прагу јер је и Карол студирао у Прагу па је затим прешао у Беч. После је приређена позоришна представа и предавање Карола Лилгехоа на публику је оставио највећи утисак рецитација Јана Чајака млађег. Након тога свега је уследила велика забава и дружење а чак је превоз кочијама обезбеђен из Новог Сада за све заинтерсоване.

Почеци књижевности војвођанских Словака датирају из краја 19. века, а везани су за имена два словачка писца – Јана Чајака, мајстора реалистичке слике словачког народног живота и Владимира Хурбана Владимирова, драмског писца и педагога. Познати писци на словачком језику у Војводини су – Михал Бабинка, Јан Чајак млађи, Јан Лабат, Јурај Тушјак, Зорослав Спевак, Павел Мучаји, Јанко Чеман, Павел Грња, Мирослав Кривак, Паљо Бохуш, Павел Чањи, Вицезослав Хроњец и други. Прва јавна библиотека војвођанских Словака и једна од најстаријих библиотека у Војводини, основана 1842. године, јесте Библиотека Штефан Хомола у Бачком Петровцу која има фонд већи од 40.000 књига.

Ержебет  Марјанов

 

(Пројекат „Толеранција и разноликост удружене у заједнички живот Војводине” реализује „Дневник” уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и верске заједнице)

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести