Седница Владе Србије на чијем дневном реду је утврђивање вредности минималца за 2020. години биће одржана данас.
Запослени који раде пуно радно време, у месецу који има 22 радна дана, оствариће зараду од 32.092 динара, каже Станић.
"Повећање минималне цене рада од 11,1 одсто је највеће уназад десет година и заиста сматрамо да ће допринети бољем стандарду наших држављана", каже она и додаје да је Министарство финансија учинило све да растерети послодавце.
Тако ће бити смањена стопу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање на терет послодавца за 0,5 одсто, а са друге стране повећан је неопорезиви износ зараде за 1.000 динара, са 15.300 на 16.300 динара.
"Све то ће допринети како бољем стандарду наших запослених тако и растерећењу послодаваца", закључује она.
Станић каже да ће послодавци који окасне са исплатама зарада за рад у овој години па их пренесу у следећу годину морати да поштују нову минималну цену рада.
"Повећање минималне цене рада аутоматски ће повећати и све зараде код оних послодаваца који минималац користе као полазну основу ", каже она.
На питање на колико се радника у Србији односи минималац, она каже да је то јако тешко рећи.
"Минимална цена рада би требало да буде изузетак а не правило, нажалост наши послодавци то тако не схватају", истиче она и додаје да исплати минималца морао да претходи општи акт послодавца који то предвиђа.
Она наглашава да ако минимална цена рада није предвиђена колективним уговором или правилником о раду - онда послодавац не може да је исплаћује.
"Неопходно је и да у самом уговору о раду постоји сагласност запосленог да му се у случају поремећаја у раду послодавца исплаћује минимална цена рада", каже она и додаје да послодавац на шест месеци мора да обавештава репрезентативни синдикат да ли су престали услови због којих је уведена минимална цена рада.
