Тако је на предлог Покрајинске владе одлучила Скупштина Војводине почетком прошле недеље.
Подсетимо, одлуком већине покрајинских парламентараца, у Војводини се свечено обележавају 15. мај, датум Мајске скупштине у Сремским Карловцима 1848. године, када су делегати тог великог скупа прогласили Српску Војводину, 25. новембар из 1918. године, када је 756 делегата Велике народне скупштине у Новом Саду прогласило присаједињење Баната и Бачке Краљевини Србији, а дан раније у Руми је Велики народни збор такође донео одлуку о присаједињењу Срема и Барање.
У Војводини се свечено обележава и 10. децембар, Међународни дан људских права.
Основни разлог за доношење такве одлуке, како је то наведено у образложењу Покрајинске скупштинске одлуке о утврђивању значајних датума од покрајинског значаја, јесте настојање да се сачувају од заборава, истакну и обележе најважнији догађаји који су у прошлости пресудно утицали на живот српског и других народа на територији данашње Војводине, њено стварање и историјску судбину. Покрајинска влада Игора Мировића је прва од свих ранијих покрајинских власти која је отворила јавну расправу о датумима значајним за Покрајину и која је након ње предложила Скупштини да се таква одлука и донесе. Могли су то раније учинити и демократе, које су држали власт 16 година, не само у Војводини него на свим нивоима у држави, као и ЛСВ, као део тадашње владајуће коалиције, али нису. Тада су имали већину да као значајне датуме Покрајине утврде 31. јул из 1945. године, када је Скупштина изасланика народа Војводине донела одлуку да Војводина као аутономна покрајина уђе у састав федералне Србије, једне од федералних чланица тадашње Југославије, као и датум доношења Устава из 1974. године, које лигаши данас сматрају значајним датумима.
Сада, без обзира на добру намеру да се доношењем одлуке о значајним датумима појача идентитет Војводине у оквиру државе Србије и да се при том води рачуна о њеној мултиетничности, након седнице покрајинског парламента подигла се непотребна прашина. Најпре због тога што су се у јавности, без обзира на јасно састављену скупштинску одлуку, појавиле дезинформације о томе да је Скупштина донела одлуку о Дану Војводине. То је нетачно јер покрајински парламент није донео одлуку о томе. Његова одлука се односи на свечено обележавање историјских датума значајних за Војводину, који обухватају и један од законом утврђених празника националних мањина чији језик је у званичној употреби. Истина, у Нацрту одлуке који је био на јавној расправи се говорило о 25. новембру као најзначајнијем датуму за Покрајину који би се утврдио као Дан Војводине. Сумирањем резултата јавне расправе, предлагач је, међутим, одустао од првобитног предлога и Скупштини је доставио измењени текст из којег је Дан Војводине изостављен. Наиме, они који су пратили јавну расправу могли су чути да је велики број учесника, с једне стране, потврдио да 25. новембар из 1918. јесте најзначајнији датум, али да он превазилази Војводину. У јавној расправи је указано на то да се 25. новембар не може раздвојити од 24. због чињенице да су се Бачка, Банат, Срем и Барања у тим данима присајединили Србији чије границе су тиме утврђене, па би зато 24. и 25. новембар требало славити заједно у целој Србији као државни празник, као дан присаједињења.
У Војводини се, како је то Скупштина АПВ и усвојила, свечано обележавају и законом раније утврђени празници националних мањина чији језици су у Покрајини у службеној употреби. Ти датуми су за војвођанске Мађаре 20. авугуст, дан када је краљ државотворац Св. Иштван проглашен за свеца, за словачку националну заједницу то је 10. август, дан када се одржавају словачке народне свечаности, за хрватску националну заједницу 16. октобар, годишњица рођења бана Јелачића, за војвођанске Румуне 1. децембар, уједињење Румуније, а за Русине 17. јануар, дан када је почело насељавање русинских прокатоличких породица на тадашњу пустару Велики Крстур.
На самој седници Скупштине највећу дискусију изазвало је формалноправно питање да ли Војводина, по Статуту и Закону о надлежностима, има овлашћење за доношење такве одлуке. Истине ради, то питање су на јавној расправи у Новом Саду поставили и посланици ЛСВ-а. На седници су посланици ЛСВ-а и СРС-а указали на то да такву надлежност Покрајина нема ни по једном ни по другом документу. Међутим, одлука није и противуставна, како је то приликом јавне расправе за наш лист оценио професор Уставног права на новосадском Правном факултету др Слободан Орловић, који је пре неколико година био на челу покрајинске експертске групе за усклађивање тадашњег неуставног Статута с одлуком Уставног суда. Орловић је наиме, као прилог јавној расправи рекао за „Дневник” да би доношењу покрајинске скупштинске одлуке о значајним датумима морала претходити измена Закона или Статута јер Војводина, по тим документима, нема правну основу да усвоји такву одлуку. Али, како је додао, ако се то не уради, друга правна могућност је да се у уводу покрајинске скупштинске одлуке позива на члан 183 Устава Србије из којег се може црпети правна основа.
Ержебет Марјанов
