Он је, гостујући на ТВ Пинк, подсетио да је о томе било говора и приликом хапшења клана Беливук- Миљковић.
Тада је пронађено и снајперско оружје, а има и онај видео снимак да су они ишла на испробавање оружја, а такво оружје се не користи сигурно на напад на супарнички клан, већ за ликвидацију некога ко је под посебном заштитом, коме не можете физички да приђете. Подсетимо се да је и премијер Ђинђић убијен из снајперског оружја. Први пут смо чули од премијерке да је било индиција да се на отварању споменика Стефану Немањи, на Светог Саву ове године, припремао покушај атентата на председника Републике који је вероватно осујећен због хапшења клана Беливук, али и због промена у МУП-у новембра 2020. године, које су и довеле до деструкције тог клана. Све је то иста кухиња – и прислушкивање и праћење и Беливук и Јовањица и давање података опозиционих лидерима из тајкунским политичким странкама, све је то ишло из једне канцелараије у МУП-у – прецизира он.
Вучевић истиче да се дуго чека да добијемо одговоре на сва та питања, али наводи да прво треба видети шта ће бивша државна секретарка Дијана Хркаловић рећи.
Није довољно да те одговоре добијемо само медијски, морамо их добити у поступцима, прде тужилаштвом и судом. Не можете да останете спокојни када чујете да је председник државе најмање прислушкиван 1882 пута! Или када дође оптужени Колувија и каже да је на њега вршен притисак док је био у притвору да оптужи брата председника Вучића и још каже да му је то рекао неко из кабинета. Поднео сам кривичну пријаву да се утврди да ли је Андреј Вучић био у контакту икада са Колувијом, Вршено је вештачење телефона и утврђено је да се никада нису чули. Ово није покушај да се Колувија аболира и то нико не спори. Овде је занимљиво да је неко ко је задужен за безбедност грађана дошао и рекао му – хајде ти да оптужиш Андреја Вучића.
Своју душу сам спасао када сам децембра 2019. и на седници Председништва и ГО СНС јавно рекао да постоје центри моћи који раде против председника Вучића. На крају се све отпетљало и показало. Данило Вучић је изложен најгорој могућој кампањи годинама и ја сам прилично сигуран да је њему живот у једној мери уништен. Просто је немогуће да то не остави трага на њему сада када се он формира као личност, а налази се под константном паљбом разних оптужби. Он је нападан и оптуживан за све и свашта – за навијаче, да ли кува, с ким седи у кафићу. Нека свако од вас замисли како би се осећао да дође кући, а породица вам каже – ми не можемо ово да издржимо због твог посла, ми не можемо нормално да живимо, јел твој посао толико вредан!
Упитан да прокоментарише наводе медија из региона који се баве Данилом Вучићем, и шта је њихов циљ, Вучевић одговара:
Разумемо сам да је Данило Вучић најгори син и да Александар Вучић има проблем у породици, па не може да води државу. То желе да поруче и то је њихов концепт - криминализација и демонизација целе породице. И ако се, не дај боже, некоме од њих нешто деси – коментарисаће се – па, природно је да се некоме нешто деси када живи таквим животом! – истиче он.
Вучевић сматра да је могуће да некоме због регионалне политике и одговара да је председник Вучић под тежом психолошком ситуацијом.
Због отимања Косова или укидања РС, и некоме споља више одговора да нема саговорника за преговарачким столом који је осокољен подршком, него неког ко је опхрван проблемима. Још да му ти проблеми долазе из најближег окружења и да његова породица сматра да је то због његовог посла. Такав вам је саговорник згоднији за притисак. Можда је крајњи циљ да он одлучи да се из приватних разлога повуче. Није чудно што су се одмах укључили Загреб, Сарајево, Подгорица, Приштина. Стално се оптужујемо за неку великосрпску хегемонију а ми смо платили највећу могућу цену у људским животима да би њима освојили слободу.
Вучевић каже да ће у СНС пружити шансу новим људима и оценио да је природно после пет година на Изборној скупштини да се бирају неки други људи.
Чему онда нови људи, генерације које стижу, чему људи који су се у међувремену прикључили а доказали су да раде? Природно је и нужно да странка каже да је верна принципу променљивости у смислу кадровске политике и да никоме ништа није загарантовано. Свако је подложан оцени – неко је радио боље, неко лошије, неко је изгубио енергију, залутао, отуђио се од странке и од људи. У СНС има превелике толеранције председника према онима који то не заслужују. Некада ми није јасно зашто не санкционише, зашто не покреће неке поступке које би по мени требало. Та причао диктатури, о климоглавцима, о томе да нема расправе није тачна. Код нас итекако има жустре расправе, има различитих погледа и идеологије у неким сегментима, али то је природно. Странка је успела да очува ту компактност да се сви држе програма и циља у начелу. А да је Вучић попустљив према неким функционерима, то за мене је то неспорна чињеница.
Он истиче да му је нејасно „зашто СНС чека са кандидатуром за председника Републике, зашто не кажемо да је то Александар Вучић“.
Сматрам да треба јасно и гласно што пре да кажем о да је Вучић наш кандидат за председника Републике на изборима 2022. По мени, он има моралну обавезу да се кандидује и да настави да спроводи политику који је започео и нема право да се повлачи пред битангама и тајкунима и да опет видимо Србију правцу у коме је била до 2012.
