О Србима протераним и убијеним говоримо не зато што желимо нове сукобе и ратове, већ зато што нећемо да нам се колона убијаних и протериванихх мученика било када у будућности понови, истакао је Вучић у ауторском тексту за лист “Курир” поводом годишњице хрватске војне операције “Олуја”.
Он је оценио да не постоји тужнијих километара од 600 километара између Книна и Београда, нити има дуже колоне прогнаних, истераних, обесправљених...
Нема јасније намере у Европи од те, тадашње, да се Срби из Хрватске једном заувек избришу. Да се очисти и Крајина, да се очисти и Банија и Лика и Кордун и Далматинска Загора и да се коначно реши то фамозно српско питање у Хрватској, написао је Вучић.
Исто оно питање, чије је, према његовим речима, “крваво решење” започето у Другом светском рату нескривеним геноцидом над читавим једним народом, систематским клањем и убијањем више стотина хиљада Срба у читавој НДХ, као и оно које је окончано неких 50-ак година касније егзодусом и насилним исељавањем само у Олуји више од 250.000 Срба, претежно цивила, старих, жена и деце.
Како је рекао, резултат ових политика, које раздвајају године, али не и начин и намера, може се сасвим слободно подвести под термин истребљење.
Нема ту ни прејаких речи, ни манипулација, најмање политике. Просто, број Срба у Хрватској је за последњих 70-ак година толико смањен насилно да су изрази попут геноцида, истребљења и десетковања сасвим адекватни и у савршеном складу са голом истином. То је једноставно непорециво и нема потребе трагати за додатним аргументима, закључио је Вуцић.
Због свега тога, рекао је председник, он жели да се позабави нечим што је за прогнане Србе и све нас изузетно важно - заоставштином, националним памћењем.
Он је објаснио да је то нешто што ни један прогон не може да избрише, што заувек остаје уклесано, о ономе што чини саму срж нашег постојања и опстанка.
Вучић је прецизирао да је ту реч о величини и достигнућима и подсетио на Милутина Миланковића, Николу Теслу, Јосифа Панчића, Владана Десницу, Симу Матавуља, Григора Витеза, Синишу Михајловића, пеђу Стојаковића, Јасну Шекарић - Србе из Хрватске.
Реч је о стотинама оних који су дошавши из Хрватске у Србију или отишавши у далеки свет учинили нешто велико, нешто сто се памти и постаје заједничко добро свих нас. Успех не може да се прогна и није прогнан. Величина не може да се убије и није убијена. Достигнућа су већа од сваке зле намере и лоше политике. А понос због онога што јесмо и шта смо урадили тек то нико никада и нигде не може да нам одузме, рекао је он.
Вучић је додао и да су Срби пробали тај понос себи да одузму тиме што годинама нису смели да помену шта се догодило у “Олуји” и што се нигде нису борили за жртве и права прогнаних.
Данас се то мења. И сваке године Србија отворено говори истину о Олуји и судбини Срба у Хрватској. Не зато да би ширила мржњу или индуковала сукобе- уосталом управо је Србија та која инсистира на остваривању свих права и равноправности, сигурности, хрватске мањине у Србији - него управо супротно, да би будућност и мир могли да буду изграђени на најбољем могућем тлу, на истини, рекао је Вучић.
Председник Србије нагласио је да Срби неће да се “праве луди”, нити да крију ни шта смо погрешили, шта изгубили, шта више немамо, али ни шта смо све запамтили.
А запамтили смо сваки од тих више од 600 километара. И тим путем више нико никада неће ићи у збег, али у историју хоће. Зато што је у оној избеглицкој колони бомбардоованој и мучено, колони прогнаних због вере и рода негде био скривен и тај сјајни ген, ген Тесле и Миланковића, ген граничара способних да победе у највећим биткама и да освоје највисе врхове, рекао је он.
Према његовим речима, првих дана августа не треба да тугујемо, без обзира на то што је туга неизбежна, већ треба да будемо и поносни, због свега великог што су Срби из Хрватске донели у Србију и свега што су тамо оставили.
Не можете их избрисати и не можете избрисати ни род, ни веру. После свега изреченог, тешко је доћи до закључка који износим. А то је да ће Срби и Хрвати у будућности морати да сарађују, јер само тако ће моћи да опстану. И једни и други сувише смо мали да бисмо у наставку мржње и сукоба могли да постојимо и опстанемо. За то је неопходно испуњење само једног услова, а то је међусобно поштовање и разумевање другачијег погледа на прошлост, закључио је Вучић и додао да ће бољу будућност у нашим односима разумети и мучени и прогнани српски народ из непрегледне колоне од више од шест стотина километара.
