"Највећи безбедносни изазов за Србију, осим стварања велике Албаније, јесте потреба да се Срби сведу на не само демографску мањину, већ и на политички мањину, на групу људи који могу да говоре о свом пореклу, понекад да се сете своје славне прошлости, али да не могу политички да промишљају себе и још да никако и ни по коју цену не могу да имају чврсту и нескривену везу са својом матицом", истакао је министар.
Наводећи да су јуче у Србији били представници БиХ - Милорад Додик, Шефик Џаферовић и Жељко Комшић, Вулин је испричао да су представници хрватског и бошњачког народа дочекани аплаузима, са отвореним срцем и отвореном руком.
"Поносан сам на то. Александар Вучић је био у Сребреници и покушали су да га убију. За то нико није одговарао, нисмо добили ни једно једино име. Ја сам поносан на српски народ због таквог приступа, али не могу да не будем забринут због тога што се ни на покушај убиства Александра Вучића, ни на многе друге ствари нико не осврће, само када су Срби у питању", казао је Вулин.
Министар је истакао да се Србија не брани само у Београду и додао да се право Срба да живе и трају брани тамо где они живе и то моћном, економски развијеном, дипломатски снажном, војнички снажном Србијом.
"Без те свести, о јединству, без те свести о Србима као једној целини, па и политичкој целини, неће бити мира на Балкану, а мир нам је неопходан и бескрајно потребан", нагласио је Вулин.
Казао је да се не може поделити безбедност Србије тако што ће се означити границама и додао да изазови који нам прете, који прете сигурности и безбедности сваком грађанину Србије, неће стати на нашој граници.
Када говоримо о безбедности Србије морамо говорити о ширем простору, у ширем контексту, казао је Вулин и додао су да насилна прекомпозиција Балкана, покушај стварања велике Албаније, као и негирање Срба на одлучивање о себи, највећа изазовна претња.
Коментаришући најновију идеју Аљбина Куртија, да прави власт без легитимних представника Срба, већ са приватним Србима који увек могу да се нађу, Вулин је истакао да је и то безбедносни изазов за Србију и појаснио то тиме што би се одразило на квалитет живота Срба који живе на КиМ.
"Да ли ће Србија мирно моћи да посматра неки нови мартовски погром - неће. Међународна заједница је та која мора да сачува безбедност на КиМ, за то су добили мандат, право и обавезу, као и да чувају сваку српску цркву и сваки српски манастир", казао је Вулин.
Додаје да покушај чланства такозваног Косова у UNESCO није никаква потреба да се сачувају културни споменици, већ потреба да се укине право Србима на историју и доказ о њиховом трајању.
Највећа безбедносна претња јесте када гледате да се пред очима читаве међународне заједнице покушава формирати нова држава, казао је Вулин и додао да та нова држава заузима нове етничке просторе, која радикално поништава читаву структуру безбедности на Балкану.
"Говорим о великој Албанији. Занимљиво је да о великој Албанији једино на Балкану се говори у Србији, док све друге земље које су на путу велике Албаније о томе не говоре уопште или говоре мало и стидљиво", навео је Вулин.
Истиче да када се врло говори о идејама о будућем распореду на Балкану, Србија мора да полази од себе и својих интереса и да је време да прекинемо са праксом да мислимо на друге и да почнемо да мислимо на нас и како ће свака одлука која се донесе утицати на нас и наше интересе.
"Срби су увек били мирни, стабилни, сигурни, када је Србија била мирна, стабилна и сигурна, а онда и читав регион", казао је Вулин.
Како је навео, ако погледамо историју, схватићемо да сукоби и ратови који су се дешавали, десили када Србија није била у стању да заштити Србе који живе ван Србије, када није била у стању да сачува њихов начин живота и врло често њихово право на физички опстанак", истакао је Вулин.
Безбедносни изазов за Србију је свако узнемиравање начина живота Срба без обзира где они живе, каже Вулин и наводи да су и покушај укидања Дејтонског споразума и Републике Српске, укидање могућности Србима да у Црној Гори пишу својим писмом, говоре својим језиком, имају своју Цркву, покушај враћања усташке идеологије, негирања јасеновачког геноцида - безбедносни изазови за Србију.
"Све су то изазови, сваки сукоб који из тога може произаћи је безбедносни изазов за Србију, јер као што је рекао председник Александар Вучић: ''Олуја и Јасеновац се више никада неће поновити'', не зато што то неко неће, већ зато што Србија не да", истакао је Вулин.
Наводи да Србија сматра да је војна њеутралност најоптималнији облик нашег војног и политичког деловања и додао да је војна неутралност најисправнија, најчаснија и најтежа одлука.
"Најисправнија и најчаснија је јер се на тај начин бринемо сами о својој деци, а најтежа је јер у случају неких сукоба на Балкану, за које нико не гарантује да их неће бити, ми нећемо имати на кога да се ослонимо", навео је министар одбране.
