Брнабић је новинарима, после завршеног скупа, казала да је Берлински процес изузетно значајан и да без њега Србија и земље региона, не би имали шансу да са земљама Европске уније и европским лидерима разговарају макар једном годишње о европским интеграцијама и регионалној сарадњи и повезивању.
“Берлински процес је, како год било, направио регион стабилнијим и боље повезаним”, истакла је Брнабић.
Нажалост, због свега што је Приштина урадила, морали смо да се фокусирамо на неке негативне, уместо на позитивне ствари, казала је премијерка и додала да је од 2014. године, када је покренут Берлински процес, међусобна трговина у региону била већа него икада.
“Ово је прва година да је трговина пала. Србија ће учинити све да ситуација следеће године буде позитивнија, шта ће се десити, не зависи само од нас”, рекла је Брнабић.
На самиту Западног Балкана поред Брнабић, учествовали су премијери Северне Македоније, Албаније, председавајући Савета министара БиХ, Црне Горе, привремених приштинских институција, Зоран Заев, Еди Рама, Денис Звиздић, Душко Марковић и Рамуш Харадинај.
Учествовали су и канцеларка Ангела Меркел, премијери Велике Британије и Француске Тереза Меј и Едуар Филип, шефица европске дипломатије Федерика Могерини, као и домаћини, премијер и председник Пољске Матеуш Моравјецки и Анџеј Дуда.
Шести самит завршен је уз поруку Меркелове, која је одговарајући на питање новинара, казала да став француског председника Емануела Макрона да ЕУ не може прихватити још чланица док механизми управљања блоком не постану ефикаснији, не може одгодити приступ балканских земаља ЕУ.
Она је такође навела да дели став председника Макрона да се механизми рада ЕУ морају побољшати.
Снажна подршка европским интеграцијама Западног Балкана стигла је од председника Пољске који је, отварајући састанак шефова влада региона, казао да нове власти ЕУ не треба да гурну у запећак проширење и додао да ће, ако се ЕУ повуче одавде, дестабилизовати регион.
Јавност је, такође, сазнала да је забрана српским званичницима да улазе на Косово и Метохију лажна вест. То је српској премијерки на радном доручку рекао Рамуш Харадинај, а касније тај став поновио и новинарима у Познању.
Споразум Приштине и Тиране о заједничкој спољној политици коментарисао је албански премијер Еди Рама који је рекао да Београд не треба због тога да се осећа нападнуто, а навео је и да регион треба да остави “стара иста сра.а” из прошлости и да треба да иде даље.
Било је добрих вести за привреду, па је тако објављено да ће 13. септембра 2019. године бити отворена Транспортна заједница са седиштем у Београду, као и да се до краја месеца очекује функционисање “једношалтерског система” на граничним прелазима између Србије и Црне Горе.
Самит је одржан у Познању пошто Берлинском процесу тренутно председава Пољска, која је као приоритете председавања издвојила привредну, културну и безбедносну сарадњу, сарадњу цивилног друштва и младих, развијање енергетске и транспортне инфраструктуре.
У оквиру Берлинског процеса до сада је одржано пет самита: у Берлину (2014. године), Бечу (2015), Паризу (2016), Трсту (2017) и Лондону (2018).
