Оставили су дубок траг у југословенској, српској и новосадској гимнастици 60-их и 70-их година прошлог века, а онда су са неколицином Европљана подигли канадску гимнастику и учинили је препознатљивом у светским оквирима.
"Гимнастиком сам почела да се бавим 1961. године у родном Београду као шеснаестогодишњакиња, а позвао ме тренер који је то био до краја моје каријере, касније и мој муж, Борислав. У Нови Сад смо се преселили 1969. године и скућили се. Мој супруг је добио посао на Вишој педагошкој школи, а онда је прешао на ДИФ, када је он и основан. И ја сам по завршетку студија почела да радим у Вишој педагошкој школи, а обоје смо били ангажовани и у ДТВ Партизан И, како се тада звало Соколско друштво Војводина. Драго ми је што сам пет од мојих десет титула првакиње Југославије освојила баш за ово Друштво. Може се рећи да сам пола спортске каријере провела у овом клубу", присећа се за „Дневник“ тих за брачни пар Бајин веома лепих успомена Наташа Шљепица Бајин и додаје да јој је драго што се баш на дан традициналног соколског слета нашла поново у Соколском друштву.
Проф. др Борислав Бајин је, такође, био гимнастичар, а онда је упловио у тренерске и академске воде. Овај рођени Војвођанин из Бачког Петровог Села је са београдског факултета прешао на новосадску Вишу педегошку школу, а онда на ДИФ, када је основан 1974.
"Још док сам радио на факултету у Боеграду, био сам и гимнастички тренер, а Наташа је била једна од девојака из српске репрезентације, која је уједно била и југословенска екипа, са којом сам радио. Остао сам њен тренер и када смо се венчали, а онда смо заједно прешли у Нови Сад. Када је група колега одлучила да ову школу претвори у факултет, постао сам део новооснованог ДИФ-а, јер сам имао неопходно академско звање. Био сам један од првих доктора наука", каже проф. др Борислав Бајин.
Истиче да су тада услови за рад у гимнастичком спорту у Новом Саду били далеко бољи него у осталим градовима у Србији.
"Уживали смо, увек када се сетим тренерске каријере прво ми на памет падне рад у Соколском друштву Војводина. Сретан сам што још увек могу да дођем овде, јер ово место осећам као своју кућу. Нови Сад је посебан, толико је другачији од осталих градова у којима смо били. Задржао је све оно што треба, а иде у смеру савременог развоја и веома је чист. Драго ми је што смо поново овде, нажалост само на кратко, јер ме обавезе вежу за Канаду, пошто још увек предајем, за разлику од Наташе која је одлучила да се пензионише", каже Борислав Бајин.
Професор Бајин се осврнуо на спорт у којем је цео живот.
"Нажалост, много тога се у гимнастици изменило, од услова, до правила. Сада, ако неко жели да направи добар међународни резултат, то може и са три гимнастичара. Али, за мене је од резултата много важнија масовност и жеља деце за вежбањем, уз предане родитеље, што сам видео у Друштву током соколског слета. Али, питање је шта желе Србија, Војводина, јер клуб не може сам", каже Бајин.
Наташа Шљепица Бајин је поред европских и светских првенстава била учесница и на две Олимпијаде.
"У Мексику 1968. само сам се ја такмичила, а четири године касније у Минхену 1972. смо имали обе репрезентације. Мој супруг је био тренер женске репрезентације. Већ тада се видело да наша гимнастика полако почиње да заостаје и то је био један од разлога што смо одлучили да променимо средину. Канађани су позвали мог мужа као врсног стручњака да им помогне да покрену гимнастички спорт и ми смо одлучили да се преселимо у Торонто", каже Наташа.
Профеор Бајин је почео да ради на Јорк Универзитету у Торонту, где још увек предаје, а тамо је као тренер гимнастике радила и Наташа, која је била и међународни судија.
"У Канади је гимнастика у то време била на нивоу рекреације. Али, је онда група европских емиграната из земаља које су имале одличну гимнастичку школу, као што су Немачка или Чехословачка, хтела да се гимнастика уведе као предмет на факултете. И ми смо били погодни, јер је тада Југославија била и политички и спортски популарна, тако да смо кренули од нуле, што је било добро, јер нисмо морали да се убеђујемо да ли треба радити овако или онако. Врло брзо смо у земљи која није имала гимнастику успели да достигнемо Југославију, а онда је и престигнемо", каже Наташа.
На то шта би требало да се уради па да се српска гимнастика подигне на виши ниво проф. др Бајин каже да је то комплексно питање.
"Много земаља у свету које нису имале гимнастику, а по мом мишљењу је немају ни сада, ођедном избацују олимпијске прваке у некој дисциплини. Једноставно, уз родитеље мала група тренера пронађе неко талентовано дете и може данас по новим правилима да га усмери само на једну дисциплину. Раније је било много теже, јер се морало вежбати на свих шест справа код мушкараца и на четири код жена. А оно што би требало учинити у Србији да би се гимнастика подигла на виши ниво је да политичари помогну, јер овде гимнастика није приоритетан спорт. То су пре свега фудбал, кошарка... Интересантно је да је гимнастика увек била популарна, али није била спорт у којем се правила каријера, а тако је и данас. Услови за гимнастику су идеални у Новом Саду, клуб има огромну традицију, али требало би причу мало подупрети финансијски са стручњацима. Уз малу стимулацију дошли би и бољи резултати, јер талентоване деце, као што видим, има", каже Борислав.
Зато професор Бајин каже да му је често било јако жао што је на неком другом месту успео много више да учини, него у својој земљи, а на то се надовезује супруга Наташа да је у Канади и САД било више услова, уз боље финансије, него у Србији.
"Све зависи и од родитеља и њихових финансијских могућности. Да би се постигао неки резултат потребно је много новаца, уз вољу и хтење детета или да Савез помогне, што овде није случај у свим градовима, па се неки таленти, нажалост, изгубе. Гимнастика у Новом Саду иде у добром правцу", закључила је Наташа Бајин.
Бајин заслужан и за успех Данијела Нестора
"То је био стицај околност. Случајно смо купили кућу која је имала тениски терен. И онда су наша деца, Сања и Аца, на том терену почела да ударају лопту, а ја сам мало радио са њима. Једног дана ме је један човек питао да ли сам тренер у тенису, на шта сам му ја одговорио да сам тренер, али у гимнастици. Он ми је тада рекао да има сина који је тенисер и замолио ме да му као гиманстичар помогнем око кондиционих припрема. Спријатељили смо се и све је са Данијелом Нестором почело на пријатељској основи. Пошто сам научни радник, објавио сам велики број књига и преко 200 научних радова у часописима из биомеханике, коју предајем и дан данас, почео сам та знања да примењујем у тенису. И то је управо оно што многим спортовима фали, та научна компонента. Захваљујући науци и томе што је он био стварно талентован, постао је јуниорски првак света и олимпијски шампион у дублу. Али, чим је престао да користи научне елементе током тренинга, пао је са резултатима. Додуше, урадио је добру ства и определио се за дубл у којем је заједно са Зимоњићем постигао одличне резултате", каже проф. др Бајин.
Он је додао да су на тај начин тренирали и своју децу.
"И они су били међу најбољим тенисерима у јуниорској категорији ", рекао је Борислав, а Наташа се надовезала да је њихова ћерка Сања Бајин је играла на сва четири грен слема у јуниорској категорији.
"А онда је, иако је већ играла на професионалним турнирима, одабрала школу. Отишла је на Харвард и успешно га завршила", закључио је проф др. Бајин.
Гордана Маленовић
