Тим поводом је у предивном амбијенту Дединог салаша на Ченеју организована и званична промоција турнира у малом фудбалу, којој су присуствовали многобројни спортски радници Новог Сада и Војводине, протагонисти који су ранијих година обележили Дневников турнир. .
Колико, како и сам уводничар Лазо Бакмаз рече током промоције, двогодишњи слој носталгије не може и не сме да сатре домете на десетине хиљада играча малог фудбала и стотине хиљада оних којима су у њиховим мајсторијама препознавали вредност којој су се клањали. А е генерални директор Дневника Душан Влаовић је подсетио: .
- Безмало осам деценија од кад траје лист Дневник посебно се издвајају две манифестације које организујемо. Прва је избор спортиста Војводине, коју организујемо 64. пут крајем ове године када ћемо прогласити најбоље појединце у овој години. Друга манифестација на коју смо изузетно поносни је Дневников турнир у малом фудбалу. Турнир је покренут 1961. године, а ове ће доживети 57. издање. Још као омладинац нисам могао да замислим викенде без хале на Сајмишту, где се одржавао турнир, на коме су учествовале највише 544 екипе, а утакмице су се играле у карневалској атмосфери пред пет-шест хиљада гледалаца - подсетио је Влаовић.
Чланови Такмичарске комисије су: Сеад Чочић, Славко Парабуцки, Марко Цвијић, Војислав Кесић, Игор Трчевић.
Према његовим речима, био је то празник малог фудбала у Новом Саду на коме су учествовале екипе из целе бивше Југославије.
- Сећам се да је 70-их година Детелинара имала добру екипу, која је буквално привлачила цео спортски свет не само тог дела града него из свих крајева Новог Сада. Од тада се сећам песмице „Има један град, по имену Нови Сад, на њему Детелинара, школа малог фудбала...”. То је била предивна атмосфера. Временом, долазило је до различитих политичких и економских околности у којима смо живели, које нису заобишле ни наш турнир. Било је момената када је турнир посртао, па се дизао. Године 2000. одлучио сам да га поново ојачамо, што се испоставило јако добро. Међутим, имам утисак да последњих неколико година све оно што не ваља из такозваног великог фудбала се преселило на Дневников турнир. Пошто је он знатно мањи и слабији није могао то да издржи. Зато очекујем да ће Веселин Вилотијевић, Фудабалски савез града Новог Сада и сви партнери, покушати да овом турниру врате стари сјај. У интересу наше куће, “М тим спорта” и љубитеља малог фудбала, желим да у томе успеју - нагласио је директор Влаовић.
Први корак ка институционализовању пројекта јесте формирање Куће Дневникових легенди.
Међу првих пет легендарних учесника Дневниковог турнира који су ушли у Кућу Дневникових легенди су: Бојан Вуковић, шест пута најбољи играч турнира, Милан Ракоњац, три пута узастопно најбољи играч, Александар Димов, четири пута са четири различита клуба најбољи голман, Ненад Агбаба три пута најбољи стрелац и Габор Ковач најбољи голман турнирнира 1975. године и члан екипе Комбинације која је доминирала у прошлом веку, уз то 20 година на челу организације Дневниковог турнира.
Поуздан партнер у реализацији такмичења на Дневниковом турниру увек је био ФСГНС, који и дан данас има слуха за јединствену манифестацију.
- Задовољство ми је што ће један велики бренд, као што је Дневников турнир, поново да представља и градски фудбалски савез и велику компанију Дневник и наш прелепи Нови Сад. ФСГНС даће већи допринос него што је то било досада, учинићемо све да надалеко познати турнир, на који су долазиле екипе из Мостара, Требиња, Скопља, Беча, Београда ... поново буде познат широм региона - рекао је председник ФСГНС Новак Кострешевић.
У Организационом одбору 57. Дневниковог турнира су: Габор Ковач, Бојан Вуковић, Душко Грујић, Петар Ђурђев и Жељко Малинић.
Када је Веселин Вилотијевић изнео идеју да поново оживи Дневников турнир после две године многи су га од тога одговарали.
- Гледајући све вас овде присутне на промоцији довољна је гаранција да сам на правом путу. УДневнику смо наишли на отворена врата, као и у ФСГНС и у ФС Војводина. Планирамо да обезбедимо наградни фонд од милион динара, да смањимо котизације, које ће да буду међу најмањима у Србији. Већ данас промовишемо и Кућу Дневникових легенди и очувања богатства традиције. Унутрашњом контролом и медијским присуством обезбедићемо транспарентност у свакој фази турнира. План је да се направи изложба у сарадњи са Архивом града Новог Сада, покренућемо и друштвене мреже (фејбук, инстаграм...) где ће моћи да се нађу све информације и све активности у вези Дневниковог турнира - рекао је Вилотијевић.
Према његовим речима, Агенција на чијем је челу свесно улази у ризик и могући губитак који су у старту планирали.
Ј. Галић
Качар: Турнир у срцу свих Новосађана
Међу званицама били су и Саша Ћурчић, Милош Красић и Гојко Качар, који се обратио присутнима, изразивши жаљење што две године није одржан Дневников турнир.
- Надам се да ће овог децембра бити повољнија ситуација што се тиче пандемије и да ће се одржати турнир који је свима нама Новосађанима у срцу. Моји стричеви су играли пре више од две деценије, као и ја док нисам отишао у иностранство. Дневников турнир остао ми је у лепој успомени, уживао сам у њему и једва чекао да почне. Позвао би све, првенствено наше суграђане, да учествују на турниру, да ће се пријавити много екипа и да ћемо напунити дворану - истакао је Гојко Качар.
