Ипак, јунак наше приче није Иштван Ваштаг-старији, који је као капитен фудбалера Бечеја из шездесетих и седамдесетих година прошлог века израстао у клупску легенду познатију по надимку „Фући“, нити његов син-имењак, својевремено голман млађих категорија истог тима, већ је то трећа генерација фудбалске породице Ваштаг. 19-годишњи Ричард. Заједничко им је што су сва тројица за лоптом научили да трче по бечејским лединама. Прва двојица су ту и завршили фудбалске каријере, а млади Ричард је сада гради у Мађарској.
- Недавно, тачније 9. новембра, прославио сам 19. рођендан и више немам права да играм за селекцију до 19 година. Пошто сам прерастао млађе категорије, све мисли су ми окренуте ка играма у Б тиму МОЛ Види из Сехешфехервара, чији сам стипендиста последњих годину дана, како бих се изборио за професионални ангажман. Налазим се на прекретници... Иако сам завршио спортску гимназију у Будимпешти, нисам уписао факултет, све у жељи да акценат ставим на играње фудбала. Определио сам се за ову игру, стекли су се услови за потписивање професионалног уговора и сада морам да будем максимално посвећен том циљу. Све карте бацам на терен, где кроз тренинге и утакмице морам да се стално докажем. Није лако, али кад се нешто жарко жели, није ни претешко - прича наш млади саговорник Ричард Ваштаг.
Фудбалска прича одводи нас у Ричардово детињство. Од деда Фућике је научио да воли фудбал, јер му је он „продао“ прве фудбалске финте. Он га је са осам година одвео на исти терен где је и сам, као врсни везиста и капитен Бечеја, оставио дубок траг и предао га у руке својих ученика Будимира Башића и Дејана Станојева.
- Шест година сам одлазио на градски стадион и у Школи фудбала учио фудбалску азбуку. Иако пишем десном руком, шутирам левом ногом и то је тренере определило да у пионирској екипи заузмем позицију левог бека. Касније се то проширило и на улогу штопера, па и дан данас успешно одрађујем обе улоге у тиму - с осмехом на лицу наставио је причу 184 сантиметара високи и 80 килограма тешки младић.
Иако је у досадашњих 11 година тренирања у млађим категоријама четири клуба променио доста тренера, Ричард и даље сматра да је о фудбалу највише научио од деда Фућике. Он му је, што је изузетно битно, улио љубав према лопти, учи га, наравно заједно са оцем, да буде стрпљив и да време ради за њега.
- Сада радим са тренером Кристианом Тимом, од кога имам шта да упијам, пошто је и он играо на позицији штопера. Доста сам научио и од тренера Жолта Флориана и Петера Шимека. Ма, од сваког се понешто научи - искрен је био Ричард.
Тада се у причу умешао отац Иштван-млађи и појаснио откуд то да се Ричард нашао у Мађарској.
- У ери узимања двојног држављанства, сурфовао сам 2013. године по интернету и пронашао да у Ходмезевашархељу фудбалска академија позива теленте. Обратио сам им се и позвали су Ричарда на пробу. Задовољио је и седми разред основне школе уписао је у новој средини, одвојен од куће... Остао је тамо три године. У међувремену су га пратили скаути будимпештанске Ујпешт Доже. Уследила је нова проба и опет нови позив. Наставио је школовање на два фронта, у спортској гимназији и на теренима легендарног комплекса Ујпешт Доже у Будимпешти. Како се у животу све понавља, следи иста прича, праћен је био и од стране Видеотона, био на проби и прешао јануара ове године у Сехешфехервар - употпунио је причу Ричардов отац.
Деда Фућика је нестрпљиво све слушао и није могао да дочека да се и сам укључи у разговор.
- Сада су створени сви услови да Ричард потпише професионални уговор. Наравно, потребно је да на терену потврди квалитет. А има га! Као младом играчу, најбитније му је да игра. Сада у Б тиму Видиа, а на лето треба све одмерити и не одбијати одлазак на, евентуално, фудбалско каљење у неки мањи клуб - нашао се у улози саветодавца деда Фућика.
Свестан је млади Ричард свега. Имао је неколико разговора са тренером професионалног погона МОЛ Види Марком Николићем.
- Зна да сам у клубу. Сада ћу имати више прилике да играм за Б тим и ако се докажем, чекам позив да се прикључим профи тиму. Тамо су браћа Марко и Стефан Шћеповић, а донедавно је играо Данко Лазовић, раније је голгетер био Немања Николић. Имају у клубу позитивна искуства са фудбалерима из Србије, што ми иде наруку. Време ради за мене. Изазов је велики, али сам спреман да докажем да време које је протекло није узалуд утрошено и да сам спреман за професионалну каријеру - закључио је Ричард Ваштаг.
Сада је на празничној паузи у Бечеју, али убрзо следи повратак у Мађарску и наставак борбе за своје место у фудбалском свету. Отишао је нечујно као дете, сада је узбуркао фудбалску јавност, а планира да се врати као доказани профи играч.
Текст и фото: В. Јанков
