Ин мемориам: Милош Мишчевић (1999–2020)

Ова вест је изазвала тугу и неверицу код свих који су га познавали, јер је био момак за пример, а тек је отворио животно поглавље. Голмански квалитети налазили су у равни са карактерним вредностима, по томе се издвајао, ширећи позитивну енергију на сваком кораку. Од 16. године био је незаменљив на голу Сирижана, брзо је напредовао и уливао поверење. Омиљен међу навијачима и саиграчима, представљао је продужену руку тренера. Изостанци са тренинга могли су да се изброје на прсте једне руке. Таленат су брзо уочили други клубови, али му је другарство било изнад свега и није желео да тражи хлеба преко погаче. Ове зиме је први пут одлучио да на кратко оде из матичног клуба. Договорио је сарадњу са сремским лигашем Хајдуком из Бешке, али само на шест месеци, при чему је план био да тренира у Сиригу и да преко Дунава одлази на утакмице. -Не могу речима да опишем тугу, сви смо у шоку. Тренирао је са нама, иако је договорио шестомесечну сарадњу са Хајдуком, а био је задужен за прављење добре атмосфере. Пожелео би га сваки тренер у екипи. Планирао је да конкурише у Центар за основну полицијску обуку у Сремској Каменици – каже тренер ОФК Сирига Драган Мишковић.