Радост присталица Новосађана била је зачињена и потајном надом да би то могло да значи како је плавокосо десно крило решило да каријеру заврши на стадиону “Карађорђе” и помогне Воши да се врати у врх домаћег фудбала. Међутим, жеље су једно, а реалност иде у сасвим другачијем правцу.
- Ушао сам у 34. годину и, како ствари стоје, са српским фудбалом сам дефинитивно завршио - објаснио је Красић. - Играо сам овде у време када је то требало да радим, провео сам у Војводини две и по сезоне, а сада још годину дана имам уговор с пољском Лехијом. Деца ми у Гдањску иду у школу, породица и ја смо задовољни и нема разлога да нешто по том питању мењамо, тим пре што постоји идеја да останем да радим у Лехији и по завршетку каријере. Увек постоји могућност да тачку на бављењем фудбалом ставим у Новом Саду, али видећемо шта ће време донети. У овом тренутку, најискреније, о таквој солуцији не размишљам.
Тренирате с екипом Војводине и утисак је да то прија и младићима који сада носе црвено-бели дрес, а и вама?
- Садашњи играчи Воше су доста млади, али имају потенцијал за остваривање бољих резултата од оног из прошле сезоне. Током лета сам одмор проводио у Новом Саду и радио индивидуално, али је много боље када тренирате с екипом. Уз то, добро познајем тренера Веселиновића из времена када сам играо у Русији и искористићу ових неколико дана да што спремнији одем у Пољску, где ми припреме почињу 8. јула.
Дуго времена носили сте дрес московског ЦСКА, а тада сте били и стандардни репрезентативац Србије. Да ли сте изненађени резултатима Русије на Мундијалу, посебно после победе над Шпанцима?
- Иако су се против “црвене фурије” углавном бранили, успели су Руси да изненаде и пошаљу кући фаворита. Фудбал је у Русији у експанзији последњих година, а доста су урадили на подизању квалитета довођењем страних стручњака. Због Мундијала су изградили и реновирали пуно стадиона, а изненадило ме је и то што је у саставу репрезентације више младих играча. Руси су по правилу тежили томе да имају искусан тим, а увођење нових, свежих снага им се исплатило, јер момци се заиста боре и посвећени су националном тиму. Селектор Черчесов је добро укомпоновао искуство и младост и на терену екипа делује добро. У неку руку, срећан сам због тога, јер ова земља је моја друга кућа, пошто сам у дресу ЦСКА провео седам година и драго ми је због успеха Руса.
Која селекција је до сада на вас оставила најбољи утисак?
- Французи су доста показали, посебно против Аргентине. О Бразилу да и не говоримо, јер има врхунску екипу и фаворит је за освајање титуле. Хрвати су одлични, показали су карактер и борбеност која их краси током последњих година, испољавају велико заједништво на терену и то им доноси одличне резултате. С друге стране, иако имају више играча који наступају у врхунским клубовима, Пољаци су показали да је њихова репрезентација на заласку, нису убацивали млађе снаге у ватру и то им се осветило. Баш су ме разочарали.
Репрезентација Србије испала је после групне фазе, а очекивања овдашње јавности била су много већа. Да ли је, како део медија и навијача тврди, дошло време за смену генерација?
- На Светском првенству нема места за импровизацију, треба да играју само најспремнији и најбољи играчи. Сигурно је да смо резултатом сви разочарани, али рез преко ноћи, а то јесте смена генерација, не треба да се прави. Било је пред Мундијал и доста проблема, попут промене селектора и неких других ствари. С друге стране, екипа је била на окупу неких 20 дана и мало је то времена да се све склопи на најбољи начин. Зато на СП нема неке посебне лепоте, битније је да се изгради права атмосфера, јер сам био учесник и знам како то изнутра изгледа. Треба узети у обзир и чињеницу да је наш тим на окупу био само у овом циклусу квалификација, а једино су Стојке (голман Стојковић, оп. А.П.), Коларов и Бане (Ивановић) старији и искуснији. Остали су млађи, тек дошли, али смо, ипак, могли више. Требало је да се само играмо фудбала, јер за то имамо квалитет, а наши играчи наступају у великим европским екипама, као и да се не бојимо и будемо дисциплиновани.
Ипак, против Бразила, утисак је, наши момци били су доста стегнути и опрезни?
- Баш против Бразила било је потребно да се преузме одговорност и покуша да се направи разлика на терену. Наравно, лако је причати, али мислим да смо квалитетом то могли да учинимо и да се надмећемо с “кариокама”. Добро, Бразил јесте неки други фудбалски свет, али могло је и морало је боље против Швајцарске. У том сусрету смо могли да одиграмо можда борбеније, али је свакако било потребно да се преузме одговорност на себе и верујем да би исход био другачији. И поред разочарања, мислим да српска репрезетација има лепу будућност - поручио је Милош Красић.
Александар Предојевић
Од 2004. године играте изван граница Србије. Пут вас је најпре одвео у ЦСКА, па сте били у Јувентусу, Фенербахчеу, Бастији, да би на крају стигли у Пољску. Да ли бисте, уз садашње искуство, нешто мењали у каријери?
- Што се моје каријере тиче, њоме сам презадовољан и пресрећан са због тога. Наравно, могло је да буде боље у неким тренуцима, за чега сам некада ја био крив, али понекад неки људи нису имали више разумевања, али сам заиста задовољан и на ружније тренутке не желим да се враћам. Полако се ближим крају каријере, која је имала ток какав је имала и ја ту ништа не бих суштински мењао – казао је Красић.
