Тадашњи нападач шабачке Мачве Бојан Матић (27), међутим, онда је решио да оде у Јужну Кореју и спортску срећу потражи у редовима великана азијског фудбала, екипи Сеула, па је та прича била привремено завршена. Шест месеци касније, Матић и Корејци су се разишли, па је интересовање за овог високог младића (191 цм) показало више српских суперлигаша. На крају момак рођен у Новом Бечеју одлучио је да каријеру настави у Новом Саду.
„У суштини, остварио ми се дечачки сан, јер сам Новобечејац и желео сам да једног дана заиграм у дресу Воше. Ето, сада сам ту и желим да оставим дубок траг у овом великом клубу и веома ми је драго што се све овако завршило. Јесте, разговарао сам, између осталих, и с људима из Вождовца, али на крају сам потписао за Новосађане и пресрећан сам што се тако окончала прича.“
У дресу Мачве било је видљиво да сте с великим мотивом играли у дуелима с Војводином?
„Две године носио сам дрес Шапчана у Првој и Суперлиги. За то време постигао сам 25 голова, можда и неки погодак више, али да бисте у фудбалу остварили неку запаженију каријеру, осим умећа на терену, морају да вам се поклопе и неке друге коцкице. У Мачви смо имали добру екипу и одличну хемију, што је по мени најбитније, а добар тим увек избаци и по једног или двојицу појединаца. Ја сам био један од њих, па сам убрзо постао љубимац навијача.По доласку у редове Војводине осетио сам исту ту хемију, одличну атмосферу у свлачионици и видео да нико није киван и да не постоје негативни тонови у међусобним релацијама код играча. Из тога мора да се догоди нешто позитивно и очекујем да то буду наше добре игре и резултати.“
Због чега сте увек били веома мотивисани када је Мачва играла са Војводином?
„Није иста врста дражи када играте против Војводине или неког другог клуба, а који није Црвена звезда или Партизан. За мене, у Србији постоје три велика клуба и то су Воша и београски црвено, односно црно-бели. Сви остали су доста иза њих, па са становишта мотива није исто када вам је ривал једна од три наведене екипе или неко други. Сви играчи желе да се докажу баш у дуелима с њима, како би и сами једног дана доспели у један од тих клубова.“
Шта очекујете да ваши нови саиграчи и ви можете да урадите на пролеће?
„Стручни штаб и његов шеф су ту да склопе мозаик, а док утакмице не почну најбитнија је добра атмосфера унутар екипе. Понављам, она је одлична и свестан сам да сам у Вошу доведен да бих постизао голове, јер је то сегмент у ком је екипа имала јесенас доста проблема. Надам се да ћемо, сви заједно, то успети да решимо, а, сасвим лично, имам поверење у себе и убеђен сам да ћемо се вратити на стазе успеха. Клуб реномеа Војводине по свему заслужује да буде међу три-четири најбоља у земљи.“
Репрезентативне амбиције
Доласком у Вошу, претпостављамо да ћете имати и репрезентативне амбиције?
„Нисам раније играо у државним селекцијама, али је некако нормално да сваки спортиста о томе сања. Онај ко нема такве снове, не треба ни да се бави озбиљним фудбалом. Волео бих да једног дана добијем позив селектора, јер би то био шлаг на читаву моју досадашњу каријеру“, казао је Матић.
Вероватно вам прија и то што сте сада веома близу Новом Бечеју?
„Свакако. Био сам у Сеулу удаљен 9.000 километара од куће, а сада је то нешто сасвим друго. Већина пријатеља школовала се у Новом Саду, многи од њих су се овде и запослили, па сам често долазио у град, практично одрастао сам у њему и познајем га доста добро. Много ми прија што сам поново ту, јер ми је овде све - домаће.“
Какви су први утисци о квалитету тима чију навалу треба да предводите?
„Играчки кадар је веома јак и веома квалитетан. Не бих издвајао никога посебно, осим инсистирања на хемији, јер сам уверен да ће се она пренети како треба и на терен.“
Шта можете да обећате навијачима?
„Убеђен сам да ћемо се на пролећа сви заједно радовати. Дошао сам са жељом да, заједно са саиграчима, вратим гледаоце на стадион, јер, нажалост, доста људи више не долази на трибине. Овај клуб и тим залужују њихово поверење и позивам их да буду уз нас у великом броју и да се радујемо победама. И мојим головима, наравно“, најавио је Бојан Матић.
Александар Предојевић
