Никола Антић: Не може свако да носи терет Војводининог грба

Никола Антић је већ пуне три године играч Војводине, задужен на терену за леви бок одбрамбене линије.
д
Фото: Dnevnik.rs

Навијачи црвено-белих су га заволели због беспоштедне борбености, професионалног и емотивног односа према дресу и грбу клуба чије боје брани, као и испољавања велике жеље да допринесе што бољим издањима и резултатима суперлигаша из Новог Сада. И раније је носио капитенску траку, а одласком Душана Јованчића дефинитивно је постао предводник екипе.

- Од првог дана припрема почели смо јако да радимо, а тренер Веселиновић увео је немачки менталитет у наше тренинге – истакао је Антић. – Вежбамо изузетно добро и, иако има још месец дана до почетка првенства, убеђен сам да ћемо ући у прави ритам и да ћемо имати снаге као да играмо на три фронта. Поседујемо играчки квалитет и способну екипу и уколико на то надовежемо моћ у трчању, бићемо у стању да у континуитету остварујемо добре резултате, односно да не буде осцилација у нашим издањима. То би, опет, морало да нам донесе треће место на табели, али и могућност да у Купу Србије остваримо што бољи резултат, да у оба такмичења трајемо што дуже и што успешније.

У Војводину је овог лета већ дошло неколико нових играча, да ли су донели и одређени помак и додатни квалитет?

- С Миланом Ђурићем сам играо у Јагодини, реч је о фудбалеру са завидним суперлигашким искуством. Знам да је јако искусан и добар везни играч, који може да буде употребљив и на десном крилу и јако добро ће нам доћи, пошто таквих фудбалера тренутно немамо у саставу. Донеће нам квалитет у стилу који намеће, добар је техничар и доста трчи, а уз то поседује одличан ударац и центаршут. За Марка Гајића се добро зна и ко је и шта је, јер је дуже време играо у Јавору, а код нас је стигао из Вождовца. Да се тако изразим, наштелован је штопер, не греши, снажан је и скочан. Уз то, саиграчима помаже причом што ми се допада, а уз све то сјајан је момак.

Уместо вашег одличног пријатеља Ивана Лакићевића, који је отишао у италијанску Ђенову, на позицију десног бека дошао је Аранђел Стојковић.

- Он је имао одличну сезону у Спартаку, чије сам игре пажљиво пратио. Стојковић је давао пун допринос таквим издањима Суботичана, чак је постигао и неколико голова, константан је, тражи дубину у игри и пријаће нам. Мислим да ће се допасти и навијачима, млад је момак и има перспективу да постане један од носилаца игре, а да касније оде у неки добар, европски клуб и да Војводина заради леп новац на његовом трансферу. Мали Немања Милојевић има одличан квалитет и види се да је спреман. Уз то, одличан је техничар и сећам га се јако добро из дреса Чукаричког, када нам је на једној утакмици у Београду дао гол. Мало је пргавији, поседује спортски безобразлук . Ван терена је неупадљив, изузетно добар младић. Коначно, Александар Мирков ми личи на Марка Вукасовића, уме да изнесе лопту и моћан је у тркачком делу. Поседује одличне физичке предиспозиције, ненадано добро се уклопио међу нас и биће му потребно још мало времена да потпуно пронађе своје место. Војводина је велики клуб, њен грб је тежак и не може свако да га изнесе на прави начин, али сам убеђен да су ови момци прави и да је стручни штаб одлично урадио што их је ангажовао.

Шта је оно што недостаје Војводини?

- Пре свега, искрено, потребан нам је један виши шпиц, неко на кога ћемо моћи да играмо када се наши ривали затворе. Од одласка Ашћерића нисмо имали шпица на којег бисмо могли да шаљемо центаршутеве, а такав тип нападача је, рецимо, Матић из Мачве. Значи, неко ко може и да смири лопту, разигра саиграче и буде немилосрдан стрелац. За нашу игру то је веома важно, јер ми имамо везне играче који умеју да разигравају и потребан нам је, једном речју, стрелац. Недостаје нам и десно крило, јер немамо у ростеру таквог фудбалера. Генерално, било би јако добро да доведемо још пет-шест играча како бисмо квалитетно тренирали и играли утакмице какве желимо. Наравно, ту су и млађи момци које никако не потцењујем, напротив. Одлично тренирају и на њих немам баш никакве замерке, волим их и за њих сам емотивно везан. Настојим да их опустим, да схвате да су део тима и да их не гледам као неке клинце, већ равноправне чланове нашег колектива. Само из таквог односа, знам то из личног искуства, постаће прави играчи.

Фото: Dnevnik.rs

Прелазни рок тек је почео, а било је неких прича да би и ви овог лета могли да промените средину, иако сте продужили уговор с Војводином?

- У Воши сам већ три године и одиграо сам више од 90 утакмица. Уговором сам везан још годину дана и намештен сам у глави тако да сам играч овог клуба. Нисам оптерећен одласком, јер Нови Сад и Војводина ми изузетно пријају, како за живот, тако и за каријеру. Презадовољан сам учинком који сам до сада остварио, као и односом људи и клуба према мени. Војводина јесте трећи клуб у Србији, држимо се тако високо због реномеа, историје и величине и значаја играча који су носили њен дрес. Немам никакав проблем с тим да и убудуће носим црвено-бели дрес, јер сам ту прилагођен и усидрен. Другачији развој ситуације могућ је једино ако се појави нека добра опција, а ту мислим на неки клуб из „лига петице“. Услов је да то буде члан елитне лиге и где ћу моћи да се наметнем. Слободно могу да кажем да сам пола живота у Новом Саду, прихваћен сам на „Вујадину Бошкову“ и то изузетно ценим. Управо због тога сам зимус продужио уговор, јер желим да на мом евентуалном трансферу клуб заради и да се тако одужим људима и клубу који су ми помогли.

Значи, основни услов за ваш одлазак из Новог Сада је да то буде јак и квалитетан клуб, у којем ћете моћи да играте?

- Тачно тако. Не желим да одем само због новца, јер људи тако учине и – угасе се. Желим да одем тамо где ћу играти, напредовати и начинити нови корак у каријери. Даће Бог, жеља ми је да будем позван у репрезентацију за Светско првенство 2022. године у Катару, јер то је смисао бављања фудбалом. То је највећи успех за сваког играча, да се бори за боје и грб своје земље и да постоји обострана љубав између свих људи и некога ко игра за свој народ – истакао је  Никола Антић, младић који ће, сигурни смо, с поносом носити капитенску траку Војводине.

Текст и фото: Александар Предојевић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести