Хајдук постоји од 1932. године и са мањим прекидима успео је да се одржи, без обзира што егзистира у једном од најмањих места на северу Баната.
Клубови тешко опстају или су се угасили и у неким већим селима, али на крилима ривалства са комшијским тимовима, ентузијазма и дружења Хајдук успева да се одржи и такмичи се у Потиској лиги, захваљујући дотацијама намењених спорту из буyета општине Нови Кнежевац ,што је за претходну годину око 300.000 динара, подршци фирме „Бис-Агро“, још неких спонзора и сналажењу и помоћи појединаца којима је клуб при срцу, а мало прискочи у помоћ и МЗ Банатско Аранђелово. Лако није, али житељи овог малог села поносни су на своје фудбалере.
Први човек Хајдука Радован Бодрожа каже да за функционисање сениорске екипе за једну такмичарску сезону потребно је око 500.000 динара, за подмирење основних трошкова и да се купи нешто од опреме. Јер, у Потиској лиги се такмичи 15 екипа, па за једну утакмицу на домаћем терену за трошкове службених лица (судије, делегат и обезбеђење), као и за скромно дружење након утакмице потребно је око 15.000 динара.
За одлазак на гостовања Бодрожа, секретар клуба Игор Ердег и још неколицина људи возе о свом трошку до Падеја, Аде, Мола, Торњоша, Орома, Чоке, Хоргоша, Мартоноша, Санада и других места. У јесењем делу првенства Потиске лиге са 14 бодова, уз три победе, пет ремија и шест пораза, Хајдук се налази на 11. месту, степеницу више од комшија из Банатског Арађелова из исте месне заједнице.
„Хајдук је имао успона и падова, једне сезоне се чак такмичио у Суботичкој подручној лиги и није се обрукао Трудимо се да клуб опстане што дуже, мада је све теже. Негујемо ривалство са клубовима из околине, на првом месту са Славијом из Банатског Аранђелова, а најважније је да успевамо да се окупимо и уз фудбал да се дружимо. После утакмица у Подлокању увек се нађе за пиће, често и за скромнији ручак, а када идемо на гостовања обично на повртаку свратимо у Нови Кнежевац. Толико се нађе из сопствених средстава или од спонзора“, прича Бодрожа.
У Хајдуку је неколицина фудбалера из места или су пореклом из Подлокања, а председник Бодрожа објашњава да је срећа што су имали једну генерацију рођену 1998. године, што чини нешто више од пола екипе, док су остали из Новог Кнежевца и околине. Дужност тренера обавља Радован Бјелица. Сви у клубу су прави аматери, а једино се плаћа економ, да има ко да обележи терен, постави и скине мреже, пере спортску опрему и сређује свлачионице.
„За кога год чујемо да хоће да игра и да се дружи радо га прихватамо, да нас буде довољно на броју, поготово што смо прошле сезоне имали две неугодне ситуације да одемо у Санад и Остојићево са некомплетним саставом. Не желимо да дођемо у ситуацију да се брукамо, а када се скупимо можемо да будемо и неугодни противник, чак и екипама које се боре за прво место. Тако смо јесенас против АФК-а у Ади играли 0:0, а у Торњошу 1:1, што нико није очекивао, против две спремније екипе, мада дешавало се пре неку сезону када смо били лидери на табели па губили од слабијих на домаћем терену, а и сада више шкрипи када играмо код куће“, напомиње Бодрожа.
Хајдуку је главни циљ да опстане, што није једноставно, јер из села одлазе млади. Имајући у виду све околности, председник Бодрожа сматра да је за најнижи ранг такмичења у коме се сада такмиче и екипе из много већих места, чак и седишта неких потиских општина, Хајдук је пристојан клуб. Пре две године је замењена ограда око игралишта, треба да се среде кућице за резервне играче и делегата, солидна је зграда са свлачионицама, али било би потребе да се направе клупе за неколико десетина гледалаца који долазе, да имају да седну док гледају утакмицу.
„Највеће је ривалство са комшијама из Банатског Аранђелова, увек је важно да буде занимљиво надигравање, а жеља руководства и играча оба клуба је увек да победе и то сматрају највећим успехом. Важно је да све буде спортки, да нема грубости, свађе, ружних речи и лошег понашања ни на терену, ни у публици. Па, колико која екипа вреди, или некада и уз мало више спортске среће, тако се и пролази, бољи нека побеђује“, вели Бодрожа.
Текст и фото: М. Митровић
Текст је део пројекта „Нови Кнежевац у Дневнику“, који је суфинансирала Општина Нови Кнежевац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове Општине.
