За циљ су црвено-бели поставили пласман у Европу, а стигли су тек до осмог места на табели, оставши далеко иза тимова који су то право стекли. Уз то, имали су црвено-бели негативан скор, остварили су 14 победа и забележили 15 пораза, уз осам нерешених исхода
Када смо већ код овог сегмента, Новосађани су најчешће побеђивали резултатом 1:0 (четири пута), три пута тријумфовали су 2:0, два пута 3:0, по једном 4:0, 2:1 и 3:1, а најубедљивији тријумф забележили су у последњем колу, савладавши Чукарички са 6:1. Што се пораза тиче, пет пута било је 0:1, по два пута 0:2, 0:3 и 0:5 и четири пута 1:2. Играли су шест пута 1:1 и два пута 0:0. Гол разлика била је 43:43, што значи да су постизали и примали просечно по 1,16 погодака по утакмици.
Без иједног освојеног бода остали су Јованчић, Роцков и другови у дуелима (укупно три) с Црвеном звездом, а само бод освојили су у такође три одмеравања снага са Спартаком. С друге стране, стопостотан учинак остварили су у утакмицама с Младости (2:0, 3:0) и Радом (3:0 и 2:1). Ипак, треба нагласити и то да су их Лучанци изненадили и елиминисали из Купа, победом у Новом Саду (1:0).
Интересантно је да је чак 37 фудбалера наступило у сезони која је тек завршена. То сведочи о лутању тренера у тражењу праве поставе, мада је сигурно и то да је међу тим фудбалерима било и оних који квалитетом нису заслужили да понесу дрес клуба са славном, дугом и богатом традицијом. При томе треба нагласити да су овог пролећа наступила 23 играча, с тим да су двојица од њих – Марко Илић и Марко Мандић – шансу да дебитују добила у последњем сусрету. Странци, попут Бемпаха (Гана), Алвеша (Бразил) и Парка (Јужна Кореја) нису донели никакав посебан и додатни квалитет и после јесењег дела су напустили Нови Сад, док су, рецимо, Филип Бабић и Огњен Ђелмић одиграли само по један сусрет и такође отишли.
Нико као Роцков
Емил Роцков бранио је гол у 36 од 37 првенствених утакмица. Само у последњем колу с Чукаричким уместо њега међу стативама је стајао Марко Илић, тако да је Роцков био рекордер по оствареним минутима проведеним на терену, скупивши их чак 3.240.
Капитен Душан Јованчић се нашао на другом месту са 2.857 минута (32 утакмице), а следе: Иван Лакићевић 2.677 (32), Марко Вукасовић 2.538 (29), Никола Антић 2.338 (29), Немања Суботић 2.031 (30), Александар Месаровић 1.810 (32), Ранко Веселиновић 1.800 (20), Синиша Саничанин 1.706 (20)... Од новајлија пристиглих у зимском прелазном року у Нови Сад, највише минута скупио је Марко Путинчанин 1.190 (14), а следе: Александар Радовановић 970 (11), Винсент Езе 922 (13) и Лазар Арсић 905 (12).
Током првенства Вошу је гледало укупно скормних 76.890 гледалаца, или 2.078 у просеку. У Новом Саду је, што је и разумљиво, интересовање било нешто израженије, али, по нашем мишљењу, више него скромно, па и – слабо. Забележена је посета од 45.170 љубитеља фудбала на 18 утакмица, чиме се долази до просека од 2.509 гледалаца. На страни, та бројка је још мања, јер је мечеве Војводине пратило тек 31.720 навијача (1.669 просечно). Највећа посета забележена је у утакмици 26. кола, када се на трибинама „Карађорђа“, на утакмици с Црвеном звездом, окупило око 9.000 гледалаца, у 11. колу, с истим ривалом, на стадиону „Рајко Митић“ у Београду било је 8.120 навијача, а у дуелу између Воше и Партизана у 5. колу евидентирано је око 7.000 присутних.
Винсент Езе најефикаснији
Иако је одиграо само 13 утакмица, Нигеријац Винсент Езе био је најефикаснији играч тима из Новог Сада. Постигао је 8 голова, у дуелу с Чукаричким чак четири пута је погодио мету. Друго место на клупској листи стрелаца деле Немања Суботић (који овог пролећа није постигао ниједан гол) и Лазар Арсић са по 5 погодака, док четврто место са по 4 гола деле: Стефан Михајловић, Дамир Којашевић и Филип Малбашић. По три пута су се у листу уписивали Лазар Зличић, Yозеф Овусу Бемпах и Душан Јованчић, а по једном су се голу радовали: Марко Путинчанин, Александар Радовановић, Даниел Аврамовски и Ивица Јовановић. Међу стрелце се, дакле, уписало 13 првотимаца.
Судије, на чији су учинак у клубу имали пуно примедби током сезоне, показале су црвено-белима 78 жутих (2,1 по утакмици) и четири црвена картона. Пре времена су у свлачионицу морали да оду Стефан Михајловић (против Спартака у Новом Саду), Синиша Саничанин (Чукарички у Београду), Никола Антић (Мачва у Шапцу) и Винсент Езе (Раднички у Нишу). Најчешће је јавно опомињан био капитен Душан Јованчић, који је зарадио чак 10 жутих картона, а следе Марко Вукасовић (8) и Ранко Веселиновић (7).
Навијачи Војводине гласали су за најбољег играча сезоне и, када су гласови сабрани, голман Емил Роцков скупио је 27 гласова, само један више од Душана Јованчића. Остали су далеко заостали, али треба напоменути и то да је на трећем месту Александар Радовановић с 12 гласова, иако је играо само током већег дела пролећа.
А. Предојевић
