(Од нашег специјалног извештача)
Ствари нису биле једноставне, читав процес се одужио, па брзоноги фудбалер није могао да заједно са осталим играчима допутује у Терме Чатеж, већ је остао да тренира у Фудбалском центру „Вујадин Бошков“ у Ветернику, под командом тренера Немање Кртолице. Када му је у пасош напокон ударена виза за Европску унију, Езе се придружио екипи шефа стручног штаба Ненада Лалатовића, а већ против Кршког на терену је провео 45 минута и био асистент Дејану Зукићу приликом постизања јединог гола.
- Морао сам да одем са Златибора и решавам послове неопходне за добијање словеначке визе – објашњава Езе. – Док сам чекао у Новом Саду, радио сам свакодневно два пута дневно, по истом плану по којем су моји саиграчи тренирали у Словенији. Наравно, потпуно је то другачије него када вежбате с екипом, па сам у неколико наврата радио са фудбалерима новог прволигаша Кабела. После пет дана, најзад сам добио визу и сада сам срећан што могу да тренирам са остатком екипе. Чиним то по специјалном програму, како бих што пре сустигао остале и могао равноправно да наставим с припремама.
Спортисти из Африке, посебно из ваше земље Нигерије, имају често проблем с добијањем визе за земље ЕУ?
- Људима из афричких земаља визе су неопходне када долазе на Стари континент. Што се Нигеријаца тиче, они без визе могу да путују само у земље западне Африке, а за све остале морају да добију дозволу.
Било како било, сада сте у друштву осталих фудбалера Војводине, одиграли сте 45 минута у сусрету с екипом Кршког и занима нас да ли очекујете да се изборите за место у стартној постави Новосађана за ново првенство?
-. Још увек не могу да проценим да ли имам довољно снаге за више од полувремена и задовољан сам оним што сам пружио. Видели сте, играо сам најпре на левом боку, а онда смо Нешковић и ја променили стране и био сам асистент Зукићу код гола који је одлучио победника. И када сам долазио у Нови Сад, сетићете се, рекао сам да могу да играм на оба крила, али и као шпиц...
Постојале су одређене идеје и приче да ћете добити пасош Србије. Колико вам је он неопходан?
- Очигледно је да ми треба, зар не? Ако ни због чега другог, а оно због проблема које имам с добијањем виза. Много лакше ће ми бити ако успем да добијем ваш пасош, јер ћу моћи мирно да путујем са својим саиграчима и без сталног размишљања о могућим проблемима. Управо без оног с чим се сада сусрећем – уз осмех, одговорио је Езе.
Како вам се допада нови тим Војводине, пошто је доста нових играча овог лета дошло међу црвено-беле?
- Доста је играча који су и лане играли у Воши, пуно је и нових лица, али све то је фудбал. Ствари се у њему брзо мењају, а мој први утисак је да ће нова екипа бити много јача од оне из протекле сезоне. Пристигло је неколико искуснијих фудбалера, знатно старијих од мене, победили смо у све три до сада одигране контролне утакмице и, по мени, то је добар знак да ће ствари бити много боље у наступајућој сезони.
Конкуренција у екипи је велика, чини се посебно у њеном офанзивном делу. Видите ли себе међу првих једанаест играча у сусрету 1. кола с Мачвом?
- Јасно је да не можемо сви ођедном да играмо и то је добро, јер сви морамо да се боримо за место у екипи. Међутим, фудбал је такав да никада не знате шта можете да очекујете, наиђу повреде, уследе картони и сви морамо да будемо спремни да ускочимо на терен. Знам да ћу се борити за своју позицију и да ћу покушати да је заслужим.
Сада сте једини странац у новосадској екипи, да ли се добро осећате у таквој ситуацији?
- Када сам дошао овамо, осећао сам да сам странац, међутим, после неког времена изгубио сам тај осећај. Трудим се да научим српски језик, а одавно сам савладао фудбалске термине и ту немам проблема. Дружимо се и осећам као да смо сви чланови једне веће фамилије. Не постоје трагови никакве дискриминације и могу да се посветим свом послу. Уз то, доста саиграча говори енглески, ја све боље разумем српски, па ни језичка баријера практично не постоји.
Да ли познајете тренера Лалатовића од раније?
- Играо сам против екипа које је он водио неколико пута, али никада до сада нисам имао прилику да се лично упознам с њим. Приликом нашег првог разговора, обраћао ми се на српском, као да га перфектно знам. Оне речи које сам схватио, стављао сам у контекст онако како је мени одговарало, али, најискреније, нисам најбоље разумео оно што ми је говорио. Знам да ће ми савладавање вашег језика пуно помоћи током даљег боравка у Србији и заиста се трудим да га што пре научим.
Колико вам је српски језик тежак?
- О, мислим да је то један од најтежих језика с којима сам се сусретао. Разумем неколико језика и то могу да кажем. Током првих пет месеци у вашој земљи нисам разумео баш ништа, али сада је већ пуно боље и мислим да свакодневно савладавам све више и више речи.
Шта очекујете у новом првенству Србије од тима Војводине?
- Знајући циљеве које је пред екипу поставила нова управа, мислим да ћемо успети да се пласирамо међу прве три екипе у земљи. Видим да се нови менаyмент брине о потребама играча, да настоји да им омогући најбоље услове и зато верујем да ћемо им ми одговорити добрим играма и још бољим резултатима. То дугујемо и нашем тренеру који се максимално залаже за сваког од нас и имамо обавезу и према њему да му одговоримо са пружањем свих 100 одсто могућности на терену – поручио је на крају разговора Винсент Езе.
Текст и фото: А. Предојевић
