Играчица Монпељеа у разговору за Танјуг говорила је како тече процес опоравка од повреде листа, како је било гледати репрезентацију у ФИБА балону у Истанблу, а говорила је и о карантину у Француској, проблемима и променама које донела пандемија корона вируса.
"Повреда листа десила пре скоро месец дана, а репрезентативну паузу сам искористила да будем у Србији и да се спремам са Бранком Воркапићем. Два пута дневно сам имала терапије, а за то ми је помогао савез и селекторка Марина Маљковић. Сада се добро осећам, у Монпељеу сам наставила опоравак. Надам се да ћу се екипи придружити за неких 10-15 дана", рекла је Дабовић на почетку разговора за Танјуг.
Та повреда спречила ју је да буде део репрезентације на квалификационим мечевима у Турској, где су избранице Марине Маљковић победиле Литванију и Турску и са скором 4-0 у групи Е обезбедиле карту за шампионат Европе.
"Тешко ми је пало што сам због повреде пропустила акцију, јер је за мене репрезентација нешто посебно. Желела сам да видим девојке, да им пожелим срећу. У договору са Марином, која ми увек излази у сусрет, урадила сам тест и дошла на тренинг да их испратим за Истанбул. Жао ми је што нисам могла да се дружим са њима, посебно са Соњом Васић и Невеном Јовановић".
Србија ће у Француској и Шпанији следећег лета бити у прилици да брани бронзану медаљу. Биће то пети наступ српских кошаркашица на ЕП, пошто од 2013. године нису пропустиле ниједан европски шампионат.
"Гледала сам утакмице, посебно стресно ми је било против Турске. Навијала са за њих и била сам баш срећна и поносна, јер сам свесна колико су ове квалификације биле тешке. Када год играмо утакмице, а пре тога имамо два тренинга, много је тешко. Због ове ситуације многе девојке не играју, у неким лигама је пауза и поред свега тога одиграле су бобрено, по чему смо препознатљиве. Поносна сам на њих што смо победиле и што смо отишле на Европско првенство. Биће то наше пето ЕП и много сам срећна".
Кошаркашице следеће године очекују ЕП и Олимпијске игре у месец дана, а Дабовић је упитана колико је садашњи састав тима спреман да изнесе велики терет два велика такмичења.
"Битно је да идемо корак по корак. Лето је далеко, питање је шта ће бити и са ЕП и са Олимпијским играма. За почетак треба да мислимо на "прозор" у фебруару. Иако дужи низ година играмо у репрезентацији и клубовима, мислим да смо тренутно у најлепшим играчким годинама. Не фалим нам енергије, а мислим да имамо жеље, снаге и искуства да играмо најбољу кошарку", рекла је Дабовић и појаснила:
" Увек сам замишљала да ће ми између 29. и 33. године бити најбољи период у каријери. Нема стреса због неискуства и оптерећања због неких неважних ствари. Мислим да се то и види по нашој репрезентацији. Ако све буде у реду, то ћемо показати и следећег лета. Имамо стручни штаб на челу са Марином, који ће као и до сада планирати припреме, ко ће и како да игра. Наше је да будемо спремне и да испунимо оно што се од нас тражи".
После Буржа, Дабовић је поново обукла дрес Монпељеа, који је због короне одлучио да екипа ове сезоне не игра ни Евролигу ни Еврокуп.
"Тимови у Француској су организовани по финансијском плану и негде у априлу, када је почела пандемија, наговестили су нам да се можда неће играти Евролига и Еврокуп. Када сам потписивала за Монпеље, имала сам своје разлоге зашто сам се одлучила за њих. Имала сам и понуду Буржа да останем, али сам из више разлога потписала за Монпеље. Да не говорим о приватним, професионални су ти што сам ја пред две године када сам била овде уживала играјући за ову екипу. Допао ми се тим и начин на који је тренер води екипу. То је мој стил кошарке и желела сам да се вратим", каже Дабовић и објашњава како је прихватила чињеницу о неигрању европских клупски такмичења.
"Не може све да буде идеално, волела бих да играмо Евролигу, али сам у потпуности разумела ту одлуку. Сада како ствари стоје, тешко је да играмо и домаћу лигу, а камоли ЕЛ. Жао ми, јер је играње у најјачем клупском такмичењу увек интересантно и увек је посебна мотивација. Гледајући ову тренутну ситауцију, на неки начин нам је и драго што не играмо и немамо ту неизвесност у вези са одигравањем утакмица".
На територији целе Француске до 1. децембра је на снази карантину у покушају да се обузда епидемија Ковида-19.
"Већ сам у карантину у Француској провела два и по месеца. Много ми је лакша ситауције него тада, јер сада можемо да идемо на тренинге. Неко сам ко рано иде на спавање, тако да ми ни сада није променио живот. Затворени ресторани и кафићи, али битно ми је да немамо забрану тренинга. Мој дан се генерално своди на два тренинга, а имам и срећу да живим са момком. Илија и ја у току дана заједно радимо много ствари и време нам лепо пролази. Монпеље је диван град, уживам гледајући море, одмарам се и сунчам."
Као професионалној спортскињи не прија јој "нова реалност" пуна неизвесности и константних тестирања.
"Мислим да је ова моја повреда последица управо целе ситуације са корона вирусом. Никада нисам тражила изговоре, јер је мени повреда знак да нешто нисам радила како треба, али дефинитивно нас је све корона пореметила. Кад сам дошла у Француску, имали смо три позиитвне играчице. Када су кренули тренинзи, почео је број да се повећава на пет, па на седам... Све смо морале да будемо у карантину, онда тестирања која нису нимало пријатна, јер се раде једном до два пута недељно. Није одиграно неколико утакмица, веома је тешко и за играче и за тренере да се припремају, а не знају ни за шта се спремају. Све је подложно променама из дан у дан. Наредне две утакмице требало би да се одиграју, а тренер ми је рекао да су велике шансе да се лига прекине. Тимови не желе да играју без публике, а држава само тако дозвољава одигравање такмице", рекла је Дабовић и додала да нас корона учи многим стварима.
"Учи нас да живимо у садашњости. Лепо је имати план и циљ, али корона нам је показала да је најважније уживати у путу до циља. То је оно што сви треба да научимо из ове ситуације", закључила је Дабовић.
