Као играч освојио је са репрезентацијом две ервопске круне и три пута био клупски шампион Старог континента. Играо је у Југославији, Италији, Немачкој, Француској и каријеру завршио у Пољској. Максимално је упућен у тренутно стање у српској кошарци.
„Жута лампица је упаљена, већ дуго времена нема играча произведених из система. Стање још није алармантно, има талената, али нема екстра талената. Систем је тако постављен да има доста рупа и признајем да сам забринут. Да ли је пробем у тренерима, начину рада, данашњој деци, нисам сигуран, али знам да морамо нешто да урадимо како бисмо покренули причу у правом смеру“, каже Сретеновић.
Каква је разлика у тренирању сада и онда када сте ви били играч?
„Разлика је огромна! Сада се размишља о томе да се играч не преоптерети и на замори, ономад се само радило. Више се тренирало, али квалитетно и циљано. Мислим да је сада велики проблем тај што се прескачу неки основни кораци, само да би се играч што пре оспособио за први тим. Одустали смо од наше школе кошарке, која је била позната и призната у свету. Имали смо нашу филозофију, технику, креацију и шут, сада је само шут остао, али се креација изгубила. Последњи Мохиканац те кошаркашке приче је Теодосић, али и он спада у ред старијих играча, а да ли ће се појавити неко такав из млађих генерација, не знам. Ја сам старог кова, европску кошарку сматрам најбољом, никако НБА, а управо то прави одређене проблеме. Сви желе да играју као Амери, а некада се играо шах са противником, надигравало се, није све било у игри један на један.“
Да ли и даље жалите што нисте успели у два наврата да направите већу каријеру у Црвеној звезди, негосте успели у Југопластици?
„Београдско сам дете и од малих ногу је за мене постојао само један клуб - Звезда, али се неке стварни нису поклопиле. Ипак, упркос жалу који је увек присутан, мислим да сам одласком добио шансу која је све потрла. Тадашња Југопластика је била нешто посебно, мислим да је то био Дрим тим 2 и да ће се тешко икада више склопити таква екипа. Нико тада није знао да ће успеси доћи, скупљени смо са свих страна, али је од почетка постојала хемија, иста филозофија и то је донело успехе. Проблем је за нас дошао касније, због рата и новонастале ситуације, нисмо успели да материјализујемо остварене успехе и да играмо за неке веће уговоре. Али, тада нам то није било важно, желели смо да побеђујемо и да покажео свима да смо најбољи.“
Кукоч испред свих
Последњих дана на кошаркашким форумима долазило је до расправа и подељених мишљења у вези са играчима овог и оног времена. С једне стране, нова гарда истиче тандем Никола Јокић – Лука Дончић и ставља га испред тандема Тони Кукоч - Дражен Петровић.
„Мисли да је поређење немогуће, а и питање је шта је ту тандем јер Петровић и Кукоч нису могли да играју заједно. Ради се о два различита времена и различитим типовима играча. Ипак, за мене је Кукоч непревазиђен. Петровић је био бољи нападач, али Кукоч је био комплетнији, могао је да игра на готово свакој позицији. Јокић и Дончић су заиста добри, али сам на страни старе гарде“, рекао је Сретеновић.
Пратите утакмице Звезде и Партизана у Европи, да ли сте задовољни квалитетом?
„Не идем у халу, али све пратим путем телевизије јер тако могу да останем концентрисан. У хали ме увек нешто омете да усмерим пуну пажњу на игру. Играју наши клубови добро у Европи, али ме брине чињеница да нема наших играча на месту носиоца игре, превише је странаца. И даље за нас важи да имамо квалитет признат у свету, али ушли смо у европски тренд који није нужно добар. Мислим да наши играчи требају да добију више простора, они неће много напредовати поред просечних странаца. Да су странци бољи, онда би све имало више смисла, али квалитетне странце наши клубови не могу себи да приуште.“
Какво је ваше мишљење о томе да селектор не може да рачуна на најбоље играчекоји настуапају у евромксим такмичењима и НБА лиги?
„Играње за репрезентацију је нешто лично, све зависи од човека и сматрам да то нема везе с клубовима. У моје време репрезентативни позив је био нешто узвишено и сви смо трачли да што пре стигнемо на припреме. Тада није било паузе, после обавеза у клубовима следиле су репрезентативне. Сећам се, Дивац је као играч у НБА директно са аеродрома ишао на припреме, није одлазио кући. Тако је некада било. Сада смо дошли у ситуацију да нам национални тим зависи од тога хоће ли се играчи одазвати. Не осуђујем никога, али мислим да су пуно тога добили од ове земље и да треба барем мало да јој врате, а то могу играњем за репрезентацију.“
Какви су нам изгледи за пласман на Светско првенство?
„Око пласмана на Светско првенства неће бити проблема, а и нисам сигуран да баш све зависи од наших НБА звезда. Имамо пуно играча у Европи који би, уз добре припреме, могли много тога доброг да ураде на предстојећем великом такмичењу. Остаје нам да се надамо најбољем“, казао је Сретеновић.
Марко Ристић
