На отварању терена присуствовале су играчке и тренерске легендне Мока Славнић, Жељко Обрадовић, Дејан Томашевић, Игор Ракочевић, и Никола Лончар, а отварање терена поздравили су становници Вождовца.
Свечаном пресецању врпце претходила је ревијална утакмица коју су одиграли млади кошаркаши Партизана и Торлака.
Присутни су имати прилику да виде медаље које је Ребрача освајао, укључујући олимпијско сребро, светске и европске медаље, али и да се друже и фотографишу са легендама југословенске и српске кошарке.
"Хвала комапанији Моцарт на овој акцији. Част ми је што је овај терен добио моје име. Надам се да ће и у будућности неко да изађе са овог терена и да буде репрезентативац", рекао је Ребрача новинарима после отварања терена.
Зоран Мока Славнић истакао је добијање терена по свом имену највеће признање и да је један такав терен Ребрача заслужио.
"Ребарац, како смо га звали, имао је специфичну улогу у кошарци и постао је познат као Бананамен. То је генерација која је скоро 20 година млађа од мене, али оставили су велики печат", рекао је Славнић.
Ребрачу су Александар Ђорђевић и Небојша Илић приметили током служења војног рока у Новом Саду после чега је почео са низањем успеха са Партизаном.
Апсолутну супериорност на позицији центра цела Европа је морала да му призна током година проведених у Бенетону у време кад је италијанска кошарка била без премца, са клубом из Тревиза је освојио и Сапорта куп, да би затим био један од стубова династије коју је у Панатинаикосу почео да гради Жељко Обрадовић.
Тамо је и други пут постао шампион Европе, освајао је националне титуле, куп трофеје у бившој Југославији, Грчкој и Италији... Био је и члан НБА каравана - играо је за Детроит, Атланту, Лос Анђелес Клиперсе, каријеру завршио у Валенсији.
У очима наше нације увек ће бити играч који нам је донео титулу првака света, две титуле првака Европе, и олимпијско сребро из Атланте 1996.
