Одбојкаши Војводине НИС-РНС тада су били водећи на табели са 16 победа, без пораза, уз свега девет изгубљениг сетова, испред Црвене звезде, која је имала скор 11-5, подгоричке Будућности (10-6) и Будванске ривијере (7-9).
„Због оружане агресије на СР Југославију Првенство је прекинуто, а одлуком Председништва ОСЈ је и завршено постојећим редоследом екипа, тако да је наслов првака освојила екипа ОК Војводина НИС-РНС из Новог Сада“, објављено је тада у службеном билтену који је закључио сезону.
Ситуација је сада нешто другачија, ванредно стање уведено је због вируса, нема утакмица ни тренинга, па је Војводина НС семе распустили све категорије до даљег.Да подсетимо, актуелни шампион је први на табели у текућој сезони.
- Престали смо с радом, имали смо састанке са свим играчима и распустили смо их, од сениора, преко јуниора и кадета, све до полазника академије. Нових информација нема, чекамо их, али ситуација је таква да смо престали са радом – рекао је спортски директор Слободан Бошкан.
Интересантно је да је Бошкан био играч у сезони 1998/99. када је прекинуто такмичење.
- Били смо убедљиви и доминантни те сезоне, сећам се да смо последњи меч одиграли са Црвеном звездом и да је након тога првенство прекинуто. Искрено, тада нико није размишљао о одбојци, а не сећам се тачно после колико времена смо проглашени за шампиона. Иако је и тада било ванредно стање, било је другачије него сада, могли смо да тренирамо и то нам је пуно помогло у том периоду. Тренирали смо у Спенсу, ишли у теретану и баш смо се дружили. Тадашњи селектор Зоран Гајић окупио је одбојкаше који су играли у Југославији и одвео нас на Универзијаду у Шпанију, што су биле уједно и припреме за Европско првенство у Аустрији, где смо освојили бронзу. На тим припремама добили смо тужну вест да је трагично настрадао наш саиграч из Воше Душан Тојагић – сећа се Бошкан.
Садашњи шеф стручног штаба шампиона Синиша Гавранчић такође је тада био у црвено-белом саставу.
-Свим нашим играчима смо дали задатак да одржавају форму колико је то могуће у овим околностима, али тешко је било шта радити без лопте. Када причамо о тој 1999. години, било је другачије него сада, могли смо да тренирамо и да се дружимо. Сећам се да је бомбардовање почело на дан када смо играли са Црвеном звездом, прва бомба је пала када смо се аутобусом враћали из Београда у Нови Сад – присетио се Гавранчић.
М. Ристић
